Finale festivala pameti po sedmi put u Novom Sadu

Fotografija: Vladimir Jovanović

Posle 9 meseci preliminarnih takmičenja u srednjim školama u 7 država i 10 regiona, stigao je i taj, sa velikim nestrpljenjem, očekivani dan: veliko Finale Festivala pameti. U petak, 12. maja finalisti su počeli da pristižu u glavni grad Vojvodine. Bez obzira što su mnogi putovali do Novog Sada (takmičari iz Pule i Trsta čak i 600-700 kilometara) umor niko nije želeo da pokaže; “Pa nismo došli ovde da prespavamo, već da vidimo što više“, bio je odlučan stav svih 60 finalista, čvrstih u nameri da upoznaju grad, vršnjake, noćni život… Svi su imali dovoljno vremena i za individualne obilaske znamenitosti prema svojoj želji i za grupni obilazak Petrovaradinske tvrđave. Ni kiša koja se iznenada spustila po sunčanom danu, hvatajući nespremne izletnike bez kišobrana ostavljenih u hotelskim sobama u neraspakovanim koferima, nije mogla da pomuti očaravajući pogled sa Đave na grad koji se prostire dokle god puca pogled. Neizbežno slikanje za uspomenu, kao dokaz roditeljima i prijateljima da su zaista bili u srpskoj Atini, pa onda odlazak na pićence na obližnjoj terasi i uskoro više niko nije znao gde je grupa koja je uredno došla u poretku 2 po 2. Samo su se na momente sretali pojedinci koji su cunjali po budžacima istražujući nepoznate predele. Srećom, kiša je ubrzo stala, pa je većina izmilela iz skrovitih mesta i nastavila fotografisanje. Uskoro se pojavio i Bane Radošević, koji je otvorio vrata svoje ITD galerije, nudeći pokislim gostima sveže pecivo i piće po želji čime im je malo popravio raspoloženje.

Srećom, niko se nije izgubio i kasno popodne svi su stigli u hotel Putnik gde su bili smešteni takmičari sa svojim pratiocima. Onda je usledila večera na brzinu i zatim satdva šminkanja i sređivanja za karaoke veče. To je tradicionalni program koji okuplja 95% takmičara (onih 5% koji nemaju hrabrosti da pokažu svoje vokalne kvalitete vešto se za to vreme izgubi negde u magli…) spremnih da se maksimalno opuste i zabave pred sutrašnji „strašni sud“ – glasanje žirija. Svaka ekipa sama bira pesmu sa kojom će se predstaviti u najboljem svetlu, s tim da je svaki početak najteži – niko ne želi da bude prvi i probije led, ali na kraju se svi otimaju za mikrofone. Dodatnu tremu na početku unosi i kamera Srećka Dodiga koja sve snima, pa pomisao da bi snimci mogli procureti na nekom programu tipa „skrivene kamere“ parališe one neodlučne, ali ubrzo počinje mešanje ekipa i opušteno pevanje uz podršku takmičara iz suprotnih tabora. I za tili čas stiže ponoć, koja označava kraj oficijelnog programa i onda odlazak u noćni život, po ličnom izboru. Bitno je da sutra ujutru svi budu na broju i spremni za polazak u Skupštinu.

Fotografija: Vladimir Jovanović

U nedelju, sve ekipe dobijaju fasciklu sa foto-kopijama svojih radova, sa šifrom pod kojom su radovi označeni da bi mogli da prate glasanje žirija. Žiri je ove godine imao 11 članova, uglednih profesionalaca iz različitih oblasti, kako bi ocenjivanje bilo što realnije i iz različitih perspektiva. Svaki član žirija bira 23 rada od ukupno 60 i dodeljuje im poene od 1 do 20, a za tri, po sopstvenom mišljenu, najkreativnija rada dodeljuje ocene 22, 25 i 30. To nije ni malo lak posao jer treba izostaviti 37 radova i ostaviti ih bez poena a sumu od 287 poena podeliti na preostale radove. Neki članovi žirija prethodnih godina nisu imali srca pa su želeli da svim takmičarima daju maksimalnih 30 poena, što naravno nije bilo moguće, pa su radije prepuštali mesto sudije nekom drugom. Sve u svemu, kad se zbroje poeni od svih članova žirija, dobija se konačni redosled svih finalista.

Ove godine, po prvi put, u finalu su učestvovali učenici iz Medicinske škole iz Niša, sa 4 svoja predstavnika. Od ostalih ekipa, u finalu su bili učenici iz Rume, Vršca, Bele Crkve, Sente, Stare Pazove, Bačke Topole, zatim iz Osijeka, Vinkovaca, Pule, Ljubljane, Trsta, Temišvara, Kečkemeta i Kiškereša. Na početku, sve goste je pozdravio i poželeo im dobrodošlicu Milan Kovačević, zamenik Pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice. Zatim se prisutnima obratio prof. dr Dragan Soleša, dekan Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment, ispred FIMEKa – partnera Festivala pameti. Ispred Mense, učesnike je pozdravio Predrag Đukić, potpredsednik Predsedništva Mense Srbije a na kraju svoje utiske o proteklom takmičenju dao je i autor Festivala pameti dr Zdravko Živković. Generalni konzul Republike Hrvatske u Subotici, Velimir Pleša, došao je specijalno u Novi Sad da podrži ekipe iz tri hrvatske regije – Osječko-baranjske, Vukovarsko-srijemske i Istrarske županije.

Fotografija: Vladimir Jovanović

Onda je na red došlo glasanje žirija. Kao kuriozitet ovogodišnjeg finala, navešćemo da je Jelena Vuković glasala preko video linka iz Dubaija (Ujedinjeni Arapski Emirati) donevši tako prve poene za nestrpljive takmičare. Onda su se oglasili prisutni članovi žirija: dr Vesna de Vinča, Ljubomir Kustudić, Marija Tošić, dr Uroš Nedeljković i Branislav Radošević. Dodavanjem glasova žirija iz Slovenije, Grčke, Australije i SAD-a dobijena je konačna rang lista.

Među prvih 15 našli su se takmičari iz Vinkovaca (4. i 14. mesto), Sente (5. mesto), Stare Pazove (6. mesto), Pule (7. mesto), Ljubljane (8. mesto), Trsta (9. i 13. mesto), Kiškereša (10. mesto), Osijeka (11. i 12. mesto) i Kečkemeta (15. mesto).

Prva tri mesta osvojili su učenici iz Niša i Trsta:

Treće mesto: Milica Jovanović, Medicinska škola „Dr Milenko Hadžić”, Niš (rad: „Lala”, kao simbol raja na zemlji u istočnjačkim religijama),

Drugo mesto: Martina Pollastri, Umetnički licej „Enrico i Umberto Nordio“, Trst (rad: „Jednooki pirat“, inspirisan serijom filmova o piratima s Kariba), Prvo mesto: Ambra Rossi, Klasična gimnazija „Dante Aligijeri“, Trst (rad: „ Egipatsko oko“, kao simbol svevidećeg oka boga neba Horusa, zaštitnika ljudi i zdravlja, koje je prisutno u velikom pečatu SAD-a i na novčanici od jednog dolara).

Interesantno je da je prošlogodišnji pobednik finala Festivala pameti bila učenica Matilda Sain iz iste Gimnazije, tako da je ovo dvostruki trijumf za pomenutu školu.

Nagrade za tri najbolja takmičara obezbedio je FIMEK – Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment iz Novog Sada, a ostale nagrade sponzori Festivala: „ Militaria“ iz Beograda, te Avax i Kadon iz SAD-a. Prvi put uvedena je i nagrada za takmičara koji je poslednji na listi, s obzirom na to da su u pitanju nijanse i svi takmičari koji su u konkurenciji 1000 učenika ušli među 60 najkreativnijih mogu se smatrati pobednicima. Program je završen zajedničkim slikanjem, razmenom adresa i brojeva telefona. Sklopljena su brojna nova poznanstva i data obećanja o uzajamnim posetama i zajedničkim putovanjima. Svi su bili puni pozitivnih utisaka, srećni što su imali priliku da učestvuju u jednom takvom događaju koji spaja ljude iz različitih sredina, kultura, jezika, običaja i nacija, dokazujući na delu da pozitivna energija nastaje kad se ljudi upoznaju uživo, a ne gledanjem vesti na televiziji ili preko Interneta. U svojim izjavama za lokalne medije i za Nacionalnu televiziju, učesnici iz inostranstva su stavili naglasak na gostoljubivost koju su osećali na svakom koraku, navodeći da do sada nisu imali prilike da posete Novi Sad, niti neko drugo mesto u Republici Srbiji, ali pošto sada imaju maksimalno pozitivnu sliku svoje utiske i preporuke će preneti u svojim sredinama i postaće tako ambasadori dobre volje, što je nemerljivi efekat Festivala pameti. Pored otključane DNK kreativnosti, koju su kroz igru mašte i generisanje biznis ideja nepovratno aktivirali za budućnost, dobili su još jedan značajan efekat: samopouzdanje – poverenje u sopstvene vrednosti i odlučnost da se bore za svoje ideje ne zastajući pred prvom ili nekom sledećom preprekom, jer, kako je Ajnštajn jednom rekao: „Prihvatanjem limita mi zaostajemo za njima (Once we accept our limits, we go beyond them).

A dokle god važi njegova teza da je mašta važnija od znanja (znanje je ograničeno od A do Š dok mašta nema granica), ne treba se bojati za budućnost čovečanstva; učesnici Festivala pameti su svoju neograničenu maštu pokazali i dokazali. Do sledećeg finala ostaje da se mašta koristi u svakoj prilici, za beg iz klasičnih šablona i intelektualnog konformizma, protiv straha od promena i protiv neprirodne distance moći koji nameću stereotipno preovlađujuće mišljenje umesto kritičkog razmišljanja i novih kreativnih rešenja. Pameti imamo dovoljno, samo joj treba dati šansu da pokaže šta zna i ume, a za dobrobit svih nas.


Dr Zdravko Živković je docent na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu. Član Mense od 1991. godine, LEAP Ambadasor Mense International 2014. godine: predstavio mozgalicu Doris (najbolja igra za 2009. godinu u SAD). Autor Festivala pameti, koji se od 2010. godine održava u 10 Evropskih zemalja. Za MozaIQ piše četvrti put.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *