Saradnja sa Narodnim pozorištem – Krcko Oraščić, balet

Balet Krcko Oraščić, Narodno pozorište u Beogradu

Direktor Imperatorskih pozorišta  u Rusiji naručuje od Čajkovskog  celovečernji program koji će se sastojati od baleta „Krcko Oraščić“ i opere „Jolanta“. Scenario za balet je napisao koreograf Marijus Petipa i njegov pomoćnik Lev Ivanov. Kao osnova za libreto je uzeta priča Aleksandra Dime „Priča o Krcku Oraščiću“, koja je adaptacija bajke E.T.A. Hofmana „Krcko Oraščić i Kralj miševa“, iz 1819. godine.

„Krcko Oraščić“ je prvi put izveden u Marinski teatru u Sankt Peterburgu 1892. godine, u prisustvu ruskog cara Aleksandra III.  Balet „Krcko Oraščić“ se nije pokazao preterano uspešnim u početku.  Međutim, početkom XX. veka ponovo se javlja interesovanje publike za ovaj balet, pa se on sada često izvodi i to naročito u vreme Božića, verovatno zato što se u to vreme i dešava radnja baleta. U Beogradu u Narodnom pozorištu je svita iz „Krcko Oraščića“ pod naslovom „Rskalo“ postavljena kao prvi samostalni balet 1923. godine.

Plakat za balet Krcko Oraščić

Balet se sastoji iz dva čina. Detalji priče razlikuju se u zavisnosti od produkcije, ali osnova je ista. Bajka počinje tako što mama u sobi priča devojčici bajku o Krcku Oraščiću koji pobeđuje Kralja miševa i spasava svoju princezu od opake vojske miševa. U snu devojčice, prostor njene sobe se pretvara u raskošni dom Štalbaumovih, u bojno polje i ambijente dalekih zemalja.  Porodicu Štalbaumovih čine: otac, majka, ćerka Maša i sin Fric. Oni se, kao i svakog Božića, spremaju da dočekaju brojne prijatelje i rodbinu koji dolaze sa svojom decom. Maša i Fric se najviše raduju dolasku kuma Droselmajera, koji kao neki čarobnjak zabavlja decu trikovima. Ispred okićene jelke poklanja Maši neobičnu drvenu lutku princa-vojnika iz bajke, Krcka Oraščića. Maša je odmah zavolela tu veliku lutku, krckalicu. Njen brat Fric je stalno zadirkuje i iz obesti joj lomi lutku. Međutim, kum Droselmajer je popravlja. Gosti odlaze svojim kućama i dom Štalbaumovih postaje prazan i neobično miran. Maša je zabrinuta za svoju lutku i sanjiva odlazi do jelke da proveri da li je Krcko dobro. U trenutku kada sat otkucava ponoć, sa svih strana počinje da nadire vojska miševa. Maši u pokušaju da odbrani sebe i Krcka pomaže vojska ali miševi pod vođstvom zlog Kralja miševa sve više napadaju. Tada se drveni lutak Krcko budi i stupa u borbu na čelu vojske… Maša je presrećna i sa Krckom, prelepim princem iz bajke, kreće na čarobno putovanje lađom kroz Snežno kraljevstvo, ali ih Kralj miševa i njegova vojska neprekidno prate… Ispred predvorja prinčevog dvorca se odvija druga bitka protiv Kralja miševa u kojoj ga Krcko savladava. Veliku pobedu su proslavili uz špansku, arapsku, kinesku i rusku igru i Valcer cveća. Dvorani se raduju dolasku svog princa i njegove pratilje. Tu je i Mašin kum, Droselmajer, koji je u senci neprestano pratio njihovo putovanje. On poziva Mašu i Krcka da odigraju svoj trijumfalni duet… Novi je dan i Maša se budi iz svog divnog sna. Na ulici, u šetnji  sreće poznato lice mladića. Postaje zbunjena i srećna… U sobi mama završava čitanje bajke.

Ostaje pitanje da li je san svake devojčice da bude Maša, sa željom za srećnom ljubavlju i sigurnošću.

Koreografiju i režiju je radio Konstantin Kostjukov, kostim i dekor Angelina Atlagić, dirigent Orkestra Narodnog pozorišta Đorđe Pavlović. Uloge igrali: Krcko Oraščić -Igor Pastor, Maša – Tatjana Tatić, gospodin Droselmajer – Dejan Kolarov. Učestvovali kao Anđeli članovi dečijeg hora „Horislavci”.


Mirjana Tišma, profesor razredne nastave. Radi u OŠ “Dragan Lukić” u Beogradu. Koordinator SIG-a Roditelj. Koautor radionica „Od crtanja do programiranja“,  saradnik Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Član Mense od maja 2016. godine.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *