Saradnja sa Narodnim pozorištem – Travijata, opera

Opera Travijata, Narodno pozorište u Beogradu

Bonton kaže da se u operu odlazi u večernjoj toaleti (formalnoj ili poluformalnoj), a postoji i par interesantnih pravila oblačenja za decu, žene i muškarce. Ukoliko, pak, niste bili u prilici da se upoznate sa ovim pravilima, možda su vam roditelji, kao i mojoj prijateljici i meni, govorili da se u pozorište ide u „najboljoj garderobi“. Još bolje, za nas je odlazak u pozorište prava svečanost i radovale smo se kao deca kada smo se pred Narodnim pozorištem našle „sređene kao da idemo u operu“!

Nikada nismo gledale „Travijatu“ i jedva dočekasmo da čujemo prvu ariju, „Libiamo ne’lieti calici“ [1] (ital.), u akustici i ambijentu Narodnog pozorišta. Ugašena svetla, poznat zvučni signal, prvi taktovi orkestra …  i magija je započela. U prvom činu sam se radovala ljubavi između Violete (gostujući sopran Evgenija Jeremić), Verdijeve dame sa kamelijama, i Alfreda (Dejan Maksimović). Mada je Violeta rešila da napusti raskoš Pariza u 19. veku zbog ljubavi koju oseća prvi put, Alfredov otac, Žorž Žermon (prvi put u ovoj ulozi bariton Dragutin Matić), u priču unosi zaplet. Naime, iz straha da će ljubav ovo dvoje mladih ugroziti sreću njegove kćerke, Alfredove sestre, i već dogovoreni brak, Žorž moli Violetu da napusti Alfreda. Violetina žrtva ostaje pod velom tajne, dok Alfredovo razočaranje prerasta u ljubomoru i dovodi do njenog javnog poniženja. Tragičnost posebno dolazi do izražaja u trećem činu, kada Violeta umire nekoliko trenutaka nakon raspleta i ponovo rasplamsale ljubavi sa Alfredom! Veličanje novca, postojanje dvostrukih aršina i snažan pritisak društva su pobedili iskrenu ljubav dvoje mladih, iako nisu bili jači od nje. Nepripremljenost publike na ovakvu kritiku postojećih društvenih normi je bio jedan od tri uzroka neuspeha „Travijate“, zabeleženih od strane hroničara, na njenoj premijeri 6. marta 1853. godine. Izvođači i kostimografija su, takođe, identifikovani kao uzroci neuspeha [2], ali sudeći po gromoglasnim aplauzima i uzvicima [3], „Travijata“ u režiji Ivane Dragutinović Maričić je doživela veliki uspeh. Neophodno je pomenuti i druge soliste (Tamaru Nikezić, Tatjanu Mitić, Sveta Kastratovića, Miroslava Markovskog, Igora Matvejeva, Mihaila Šljivića, Sinišu Radina i Predraga Gligorića), kao i Orkestar (sa Stefanom Zekićem prvi put na mestu dirigenta), Hor, Balet i drugo osoblje Narodnog pozorišta, na sceni i van nje. Nemam šta drugo reći sem da pevačko i glumačko umeće, kostimografija, scenografija i velelepnost samog zdanja u mojoj laičkoj malenkosti izazivaju neizreciv osećaj divljenja. Bravi! Bravi! Bravi!!!

Veliko hvala Narodnom pozorištu i našoj Ani Pešić na prilici da prisustvujemo izvođenju „Travijate“, ali i da po ko zna koji put razmislim o uticaju socijalnih normi i bogatstvu koje samo ljubav može da pruži. Stoga, svima najtoplije preporučujem da posete Narodno pozorište i obogate svoje živote. Vama, kojima doživljaj opere kvari nerazumevanje jezika na kome se izvodi (kakav je slučaj sa mojim suprugom), ovom prilikom želim da poručim da više nemate izgovor – Narodno pozorište se pobrinulo i za to, te je za svaku ariju, recitativ i pasaž upriličen prevod na srpski jezik. Nadam se da ćemo se sresti na jednom od narednih izvođenja, a do tada: „Godiamo, la tazza, la tazza e il cantico, la notte abbella e il riso; in questo paradiso ne scopra il nuovo dì“ [4] (horski deo arije Libiamo ne’lieti calici).

U Beogradu,

dana 17. maja 2018. godine.


Una Radovanović Nenadić, dipl. defektolog (Prevencija i tretman poremećaja ponašanja), MA master menadžer (Terorizam, organizovani kriminal i bezbednost), MSc inženjer tehnologije (Forenzičko inženjerstvo), student master akademskih studija Prevencije i tretmana poremećaja ponašanja na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu i doktorskih studija ABHO na Vojnoj akademiji Univerziteta odbrane Republike Srbije. Član Mense od 2016. godine, deo Odseka za projekte, beogradskog koordinacionog tima i ekološkog SIG-a (u osnivanju).

[1] prim. prev: Pijmo iz čaša radosti

[2] Izvor: https://www.narodnopozoriste.rs/travijata .

[3] Bravo!, Brava!, Bravi!, Brave! – italijanska reč kojom se izražava zahvalnost i uživanje u muškom i ženskom izvođaču, odnosno izvođačima i izvođačicama, respektivno.

[4] prim. prev: Uživajmo u čaši, čaši i pesmi, prelepoj noći i osmesima; neka ih (nas) novi dan nađe u ovom raju.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *