{"id":1390,"date":"2022-12-19T13:36:39","date_gmt":"2022-12-19T11:36:39","guid":{"rendered":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/?p=1390"},"modified":"2022-12-23T17:17:41","modified_gmt":"2022-12-23T15:17:41","slug":"sindrom-prokrastinacije-odlaganje-obaveza","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/?p=1390","title":{"rendered":"Sindrom prokrastinacije (odlaganje obaveza)"},"content":{"rendered":"

Prokrastinacija je odlaganje izvr\u0161enja obaveza do poslednjeg trenutka, iako znate da je bolje da to uradite ranije. Poti\u010de od latinskih re\u010di \u201e<\/span>pro<\/b>\u201c (<\/span>napred<\/span><\/i>) i \u201e<\/span>crastinus<\/b>\u201c (<\/span>od sutra<\/span><\/i>). Ako se javlja u specifi\u010dnoj oblasti ili prema odre\u0111enim osobama, tuma\u010di se otporom prema toj oblasti ili odre\u0111enoj osobi (tada je vi\u0161e izraz pasivne agresije prema toj osobi).\u00a0<\/span><\/p>

Sindrom poslednjeg ispita<\/span><\/i> je manifestacija odlaganja. To je prolongiranje zavr\u0161etka \u0161kolovanja zbog odlaganja ulaska u zrelo doba i svega \u0161to ono za sobom nosi. Ako ste ispite davali na vreme, bili organizovani, radili sve kako treba do pred sam kraj fakulteta, ako do\u0111e do promene pona\u0161anja\u00a0 (odjednom ste demotivisani, neorganizovani, ne dr\u017ei vas mesto, imate otpor prema u\u010denju) mo\u017eda je u pitanju ovaj sindrom. <\/span>Savet<\/span><\/i>: isplanirajte <\/span>da poslednji<\/span><\/i>ispit bude manje obiman i lak\u0161i<\/span><\/i> za polaganje, kod profesora sa kojim nemate sukob. To je va\u017eno, jer otpor prema ispitu blokira pam\u0107enje i prise\u0107anje, \u0161to se dodatno komplikuje ako je sadr\u017eaj kompleksan. Sindrom poslednjeg ispita <\/span>mo\u017ee biti maskiran<\/span><\/i> akademskom uspe\u0161no\u0161\u0107u kod studenata koji sigurnost nalaze u studiranju doktorskih i post doktorskih studija, umesto na poslu. Oni maksimalno prolongiraju \u0161kolovanje da se ne bi suo\u010dili sa drugim izazovima odraslog doba i tako odla\u017eu svoje sazrevanje.<\/span><\/p>

Pitanje je npr. <\/span>za\u0161to student kasno po\u010dne da sprema te\u017eak ispit<\/span><\/i>, \u0161ta time dobija kad zna da je bolje da krene sa u\u010denjem na vreme? Tako na pogre\u0161an na\u010din \u010duva pozitivnu sliku o sebi, jer ako kasno po\u010dne da u\u010di a ipak polo\u017ei ispit tuma\u010di to svojim visokim intelektualnim sposobnostima. <\/span>Ako ne polo\u017ei ispit ima opravdanje<\/span><\/i>: ionako je kasno po\u010deo da sprema ispit, zato je pao, pa slika o sebi kao inteligentnom ostaje netaknuta. To je \u010de\u0161\u0107e kod onih koji nisu stekli radne navike u ranijim fazama \u0161kolovanja (<\/span>tzv. sindrom pametnog deteta<\/b>). Kod nas se pohvaljuju pogre\u0161ne stvari \u2013\u00a0 inteligencija umesto radnih navika (\u201e<\/span>Izuzetno je inteligentan, ima u \u0161koli sve petice a ni\u0161ta ne u\u010di<\/span><\/i>.\u201c), kao da moraju da u\u010de samo oni koji nisu ba\u0161 inteligentni.\u00a0<\/span><\/p>

Odlaganje je <\/span>be\u017eanje od neprijatnosti<\/span><\/i>, pogre\u0161no o\u010dekivanje da \u0107e se sve srediti bez na\u0161eg anga\u017eovanja. To se zaista i de\u0161ava kod onih kojima su roditelji uskakali kad je bilo ne\u0161to neprijatno. Takva selekcija na ranom uzrastu dovodi do lenjosti. Sindrom odlaganja kao posledicu mo\u017ee imati prolongiranja studiranja ili njegovo napu\u0161tanje, uz to obi\u010dno ide neka vrsta racionalizacije pa se de\u0161ava da neko i ne osvesti \u0161ta je u pitanju, po\u0161to studiranje nije obavezno. Jo\u0161 je ve\u0107i problem kad se zaposli (pre toga verovatno najpre dugo odla\u017ee zaposlenje i u\u017eiva u statusu produ\u017eene mladosti i \u017eivota bez obaveza).\u00a0<\/span><\/p>

\"\"
Foto: George Milton on pexels.com<\/a><\/em><\/figcaption><\/figure>

Sindrom odlaganja jednog \u010doveka mo\u017ee blokirati ceo tim<\/span><\/i> ako se ne prepozna. Problem je \u010desto narcisoidnost (bavljenje samo odabranim stvarima, bombardovanje \u201eproduktivnim\u201c idejama i stalna kritika drugih uz odsustvo stvarnog anga\u017eovanja, samo zapo\u010dinju, daju ideje a ni\u0161ta ne privode kraju, sem uz posebne molbe). Obi\u010dno se prikazuju kao eksperti, a u stvari obi\u010dno diplomu ste\u010denu na lak\u0161em fakultetu operu masterom na dr\u017eavnom. Vole titule, da bi ostavili utisak posebnosti, \u010desto su predsednici raznih komisija \u010dije formiranje sami iniciraju, samo da bi delovali mo\u0107no. Prekrajaju CV neta\u010dnim podacima (npr. navode ve\u0107i radni sta\u017e i prikazuju sebe kao <\/span>freelancer-e<\/span><\/i> i privatnike a u stvari samo povremeno rade ne\u0161to). Najva\u017eniji im je utisak na dru\u0161tvenim mre\u017eama, za razliku od onih koji rade i nemaju kad da se bave utiskom.<\/span><\/p>

Sindrom odlaganja je u vezi sa izbegavanjem odgovornosti<\/span><\/i> \u2013 ko stalno kasni, nalazi mno\u0161tvo izgovora u okolnostima umesto da prizna da je kasno krenuo i pogre\u0161no procenio. Tek kada to sebi prizna, mo\u017ee da se poradi na otklanjanju tog problema. U korenu ovog pona\u0161anja su obi\u010dno <\/span>preza\u0161ti\u0107ivanje u ranom detinjstvu<\/span><\/i>, kao i <\/span>favorizovanje ocena i uspeha<\/span><\/i>umesto na\u010dina kako se do toga do\u0161lo<\/span><\/i> (treba potkrepljivati upornost i podsticati formiranje radnih navika). Jedan od osnovnih zadataka roditelja je da nau\u010de decu slede\u0107e: postoje stvari koje su korisne ali neprijatne (u po\u010detku je to npr. u\u010denje i rad uop\u0161te), kao i stvari koje su prijatne ali \u0161tetne (zavisnosti svih oblika). Sazrevanje se sastoji u pravljenju izbora izme\u0111u te dve kategorije, sa preuzimanjem odgovornosti za te izbore.<\/span><\/p>

Ka\u0161njenje<\/b> je jedan od aspekata sindroma odlaganja. Dovodi do konflikata jer ga drugi tuma\u010de kao nepo\u0161tovanje tu\u0111eg vremena. Obi\u010dno je odraz narcizma, potrebe za posebno\u0161\u0107u, a ispod je ose\u0107anje inferiornosti. <\/span>Narcisima nije neprijatno kad kasne<\/span><\/i>, u\u017eivaju u demonstraciji svoje la\u017ene mo\u0107i, vole da sebi daju na zna\u010daju dok ih drugi \u010dekaju. Sa druge strane, onima koji stalno kasne bude izuzetno neprijatno ako su oni ti koji moraju da \u010dekaju, to im aktivira do\u017eivljaj inferiornosti. <\/span>Drugi kasne zbog depresivnosti<\/span><\/i> i demotivacije, sve rade sporije, lo\u0161e procenjuju vreme pa kasno po\u010dnu da se spremaju. <\/span>Tre\u0107i kasne zbog optimizma<\/span><\/i>, povr\u0161ne i egocentri\u010dne procene da \u0107e sve biti kako su zamislili, da se ni\u0161ta ne\u0107e desiti neplanirano. <\/span>Neki kasne zbog multitaskinga<\/span><\/i> i te\u0161ko\u0107e da procene \u0161ta je (ne)bitno, previ\u0161e pa\u017enje obra\u0107aju na detalje. <\/span>Adrenalinski zavisnici<\/span><\/i> u\u017eivaju u stalnoj trci sa vremenom i probijanju granica. Sindrom odlaganja je \u010dest <\/span>i kod perfekcionista <\/span><\/i>i<\/span> opsesivaca<\/span><\/i>, oni vi\u0161e odla\u017eu zavr\u0161etak neke aktivnosti jer nikad nije dovoljno dobro, uvek mo\u017ee bolje, imaju problem da puste, \u0161to se sve veoma uspe\u0161no razre\u0161ava na psihoterapiji.<\/span><\/p>

Jasna Bulaji\u0107 Stepanovi\u0107<\/strong>, psiholog-psihoterapeut, psihodijagnosti\u010dar, psiholog Mense Srbije, psiholog Mense Crne Gore, jasnab@mensa.rs<\/span><\/i><\/p>

Naslovna fotografija: @gratisograpgy on pexels.com<\/b><\/a><\/i><\/p><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/section><\/div><\/div><\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prokrastinacija je odlaganje izvr\u0161enja obaveza do poslednjeg trenutka, iako znate da je bolje da to uradite ranije. Poti\u010de od latinskih re\u010di \u201epro\u201c (napred) i \u201ecrastinus\u201c (od sutra). Ako se javlja u specifi\u010dnoj oblasti ili prema odre\u0111enim osobama, tuma\u010di se otporom prema toj oblasti ili odre\u0111enoj osobi (tada je vi\u0161e izraz pasivne agresije prema toj osobi).\u00a0Sindrom […]<\/p>\n","protected":false},"author":30,"featured_media":1395,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[50,59],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1390"}],"collection":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/30"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1390"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1390\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1400,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1390\/revisions\/1400"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1395"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1390"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1390"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1390"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}