{"id":14,"date":"2020-03-05T18:11:52","date_gmt":"2020-03-05T16:11:52","guid":{"rendered":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/?p=14"},"modified":"2022-07-15T22:12:51","modified_gmt":"2022-07-15T20:12:51","slug":"schadenfreude","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/?p=14","title":{"rendered":"Schadenfreude"},"content":{"rendered":"

Kro\u0107enje magarca<\/strong>, Eduardo Zamakois, (1868). Monasi se smeju dok jedan monah poku\u0161ava da obuzda magarca. <\/p>

Ova prili\u010dno \u010dudna re\u010d iz naslova se pravilno izgovara \u201e\u0161adenfrojde\u201d, ili na engleskom \/\u2019 a:d nfroid \/. Nema\u010dkog je porekla, ali se obilato koristi kao pozajmljena re\u010d i u drugim jezicima. Termin predstavlja slo\u017eenicu od dve re\u010di i to od re\u010di Schaden, (eng: damage, adversity, harm), \u0161to zna\u010di nevolja, nesre\u0107a, \u0161teta ili \u0161koditi, i od re\u010di Freude (eng: joy), \u0161to zna\u010di radost, u\u017eivanje ili veselje.
\u201eSchadenfreude\u201d je pojam koji ozna\u010dava jedan psiholo\u0161ki fenomen i obja\u0161njava se kao zadovoljstvo, ili \u010dak odu\u0161evljenje koje do\u017eivljavamo prilikom nesre\u0107e koja se doga\u0111a nekom drugom. Srpski ekvivalent bi bio termin \u201ezluradost\u201d. Antonim bi mogao da bude \u201esimpatija\u201d (jedno od zna\u010denja je i radost zbog tu\u0111e sre\u0107e). \u201eZavist\u201d bi mogla biti re\u010d koja na izvestan na\u010din korespondira sa originalom i koja ozna\u010dava ose\u0107anje nesre\u0107e zbog tu\u0111eg uspeha, a neposredno s tim u sli\u010dnoj vezi je i izraz \u201esaose\u0107anje\u201d odnosno ose\u0107aj nezadovoljstva zbog tu\u0111e nesre\u0107e. I stari Grci su tako\u0111e imali odgovaraju\u0107 naziv i to epikhairekakia. Samo postojanje raznih re\u010di u raznim jezicima za ovu pojavu kao i preuzimanje pojmova iz drugih jezika je dovoljno upadljivo svedo\u010danstvo o postojanju fenomena.<\/p>

\"\"
Max und Moritz<\/strong>, Wilhelm Busch (1864)<\/figcaption><\/figure>

Nau\u010dne studije pokazuju da ima puno osnova za tvdnju da je \u0161adenfrojde univerzalna ljudska kategorija. Temelj na osnovu kog su istra\u017eiva\u010di i po\u010deli da na sistematizovan na\u010din istra\u017euju tu pojavu postavio je Leon Festinger, ameri\u010dki psiholog i tvorac \u201eTeorije socijalnog pore\u0111enja\u201d. Ova teorija u svojoj su\u0161tini obja\u0161njava da ljudi procenjuju i vrednuju sebe, svoja mi\u0161ljenja, stavove i svoje \u017eelje tako \u0161to sebe porede sa ostalima. Me\u0111utim, ukoliko neko od tih ostalih ima zna\u010dajno druga\u010diji pogled od nas na istu stvar, onda \u0107emo umanjiti zna\u010daj njegovog mi\u0161ljenja i isklju\u010diti ga kao potencijalni poredbeni reper. Ono \u0161to je tako\u0111e va\u017eno, a logi\u010dki proizilazi iz Festingerovog u\u010denja, jeste i njegova ideja da \u0107emo sebe videti u boljem svetlu ukoliko ljudi iz na\u0161e okoline poka\u017eu neki neuspeh.<\/p>

Nije potrebno mnogo zdavog razuma, kao ni mnogo \u017eivotnog iskustva, da bi se Festingerova hipoteza prihvatila. Me\u0111utim, da bi tako ne\u0161to bilo i nau\u010dno prihvatljivo, bilo je neophodno izvesti i odre\u0111ene nau\u010dne studije na tu temu. Tako je ura\u0111eno istra\u017eivanje gde je skeniranje mozga pokazalo da se centri za nagradu u bazalnim ganglijama (korpus strijatum \u2013 deo sive mase velikog mozga koja se nalazi u subkortikalnoj zoni) aktiviraju kada vidimo da ljudi kojima zavidimo trpe patnju. To je pokazalo i da \u0161adenfrojde korelira sa emocijom zavisti. Ovaj podatak je zna\u010dajan, jer preciznije govori o tome kada se taj ose\u0107aj javlja. Naime, po svemu sude\u0107i, on se ne javlja regularno, u svim situacijama i sa svim ljudima, ve\u0107 u onim situacijama kada osoba koja pati ina\u010de nema ugled u na\u0161im o\u010dima i kada je smatramo lo\u0161om osobom. Studija je tako\u0111e pokazala da se \u010dak mo\u017ee predvideti intenzitet \u0161adenfrojdea, a na osnovu snage prethodne reakcije zavisti. Drugim re\u010dima, \u0161to vi\u0161e nekoga ne volimo, to smo zadovoljniji njegovom patnjom i nesre\u0107om. Naravno, ljudi nisu ma\u0161ine i ne mogu se me\u0111usobno izjedna\u010diti. Stoga se smatra da sve osobe ovu crtu poseduju, ali ne i jednako izra\u017eenu. Frekvencija javljanja i ja\u010dina reakcije (studija iz 2002. godine) imaju veze sa samovrednovanjem. Li\u010dnosti sa ni\u017eim stepenom samovrednovanja \u0107e imati izra\u017eeniji efekat \u0161adenfrojdea od samouverenih, sigurnih i stabilnih osoba. Relativno novija studija (iz 2006.) pokazuje da postoji i disproporcija slu\u010dajeva posmatrana po varijabli pol. Rezultati eksperimenta sugeri\u0161u da mu\u0161karci, ali ne i \u017eene, u\u017eivaju gledaju\u0107i lo\u0161e ljude kako pate. Istra\u017eivanje je imalo za cilj da meri empatiju i dizajnirano je tako da se putem magnetne rezonance (fMRI) posmatraju odre\u0111eni centri u mozgu i procenjuje njihova aktivnost. Ispitanici su putem video snimka posmatrali druge osobe koje su pre\u017eivljavale neko bolno islustvo (elektro\u0161okove). O\u010dekivanja nau\u010dnika su bila da \u0107e se javiti ve\u0107a stimulacija u centrima empatije (saose\u0107anja) kada su osobe koje su ispitanici procenili kao dobre trpele elektro\u0161okove, nego kada se u istim okolnostima vide osobe koje je ispitanik imao razloga da proceni kao lo\u0161e. To je zaista i bio slu\u010daj, me\u0111utim kod mu\u0161karaca se istovremeno javila i stimulacija u centrima za zadovoljstvo kada su elektro\u0161okove trpeli oni za koje su ispitanici smatrali da zaslu\u017euju patnju. Godine 2009. ura\u0111ena je studija koja bli\u017ee poja\u0161njava hemijske procese odgovorne za \u0161adenfrojde. U celu pri\u010du je, po svemu sude\u0107i, uklju\u010dena i hemijska supstanca oksitocin. U mozgu se pona\u0161a kao neurotransmiter, a u telu kao hormon. Studija je pokazala da kada su tokom igranja igre na sre\u0107u u\u010desnici bili u lo\u0161ijoj poziciji naspram osobe koju su smatrali arogantnom, i kada su tom prilikom udisali oksitocin, posle toga im se javljao uve\u0107an efekat \u0161adenfrojdea kada je protivnik gubio. Tako\u0111e, i ose\u0107aj zavisti se poja\u010davao u situaciji kada je protivnik pobe\u0111ivao. U na\u0161oj zemlji vlada uvre\u017eeno mi\u0161ljenje da je ova osobina karakeristi\u010dna za na\u0161 narod. Imamo \u010dak i \u010desto navo\u0111enu izreku kojom podvla\u010dimo tu osobinu, a koja glasi: \u201eDa kom\u0161iji crkne krava\u201d. Me\u0111utim, nau\u010dne studije koje nam dolaze iz inostranstva, a inspirisane teorijama svetski priznatih filozofa i psihologa, svedo\u010de da je fenomen univerzalan i multikauzalno uslovljen mnogobrojnim faktorima, i da bi bilo pogre\u0161no i povr\u0161no tra\u017eiti ga u samo jednoj varijabli kakva je, recimo, etni\u010dka pripadnost.<\/p>

Fedor Muni\u017eaba<\/p><\/blockquote>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kro\u0107enje magarca, Eduardo Zamakois, (1868). Monasi se smeju dok jedan monah poku\u0161ava da obuzda magarca.Ova prili\u010dno \u010dudna re\u010d iz naslova se pravilno izgovara \u201e\u0161adenfrojde\u201d, ili na engleskom \/\u2019 a:d nfroid \/. Nema\u010dkog je porekla, ali se obilato koristi kao pozajmljena re\u010d i u drugim jezicima. Termin predstavlja slo\u017eenicu od dve re\u010di i to od re\u010di […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":16,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[59],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14"}],"collection":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=14"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":766,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/14\/revisions\/766"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/16"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=14"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=14"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=14"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}