{"id":1614,"date":"2023-03-28T20:46:20","date_gmt":"2023-03-28T18:46:20","guid":{"rendered":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/?p=1614"},"modified":"2023-03-29T10:01:58","modified_gmt":"2023-03-29T08:01:58","slug":"uticaj-goa","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/?p=1614","title":{"rendered":"Uticaj Goa na razvoj inteligencije kod dece"},"content":{"rendered":"

Novija saznanja iz oblasti neuronauka ukazuju na to da ranija verovanja da se inteligencija nasle\u0111uje i da se na njenom razvoju ne mo\u017ee raditi, nisu u potpunosti ta\u010dna. Ono \u0161to jeste nasledno je broj neurona u mozgu, a veze koje se formiraju izme\u0111u neurona \u2013 sinapse, koje predstavljaju, lai\u010dki re\u010deno, kapacitet za inteligenciju, razvijaju se kroz sticanje raznih znanja i iskustava. U prvim mesecima, a i godinama \u017eivota, sinapse se razvijaju na osnovu \u010dula i onih impulsa koji preko \u010dula sti\u017eu do mozga. Veoma va\u017eno za razvoj sinapsi je kretanje, govor, adaptacije oka, komunikacija, razmi\u0161ljanje i sli\u010dno.<\/p>

Razvoj tehnologije je izmenio na\u010din na koji deca odrastaju i to drasti\u010dno. Zbog previ\u0161e vremena koje deca provode pred raznim ekranima i uz elektronske ure\u0111aje, zapostavljena je igra kakvu smo mi poznavali u svom detinjstvu \u2013 puna pokreta, komunikacije, interakcije, uve\u017ebavanja razli\u010ditih ve\u0161tina. Rezultat je sve ve\u0107i procenat dece u \u0161kolskom uzrastu sa razvojnim poreme\u0107ajima kao \u0161to su problemi u govoru, problemi sa \u010ditanjem, nemogu\u0107nost fokusiranja pa\u017enje u du\u017eem vremenskom periodu i drugi. Deca sve te\u017ee uspevaju i da nau\u010de gradivo, \u0161to zbog tih razvojnih poreme\u0107aja, \u0161to zbog \u010dinjenice da je koncept obrazovanja ostao u pro\u0161lom veku, a na\u010din \u017eivota je daleko odmakao u 21. vek. U\u010denje podataka napamet odavno je prevazi\u0111eno \u010dinjenicom da svi mi u svojim d\u017eepovima nosimo pokretne biblioteke koje sadr\u017ee sva znanja i podatke ovog sveta. Ono \u0161to je danas neophodno je da se deca u najranijem uzrastu nau\u010de da misle i da povezuju ste\u010dene informacije.<\/p>

\"\"
Foto: Mario Venzlaff on pixabay.com<\/em><\/figcaption><\/figure>

Upravo Go kao misaona igra ima veoma povoljne karakteristike za razvijanje neuronske mre\u017ee i za podsticanje misaonih procesa. Ne samo da te karakteristike mogu blagotvorno uticati na razvoj sinapsi kod dece, ve\u0107 se ta igra mo\u017ee koristiti za preliminarnu identifikaciju potencijalno darovite dece. Nau\u010dna istra\u017eivanja pokazuju da se od potencijalno 20 darovite dece, kroz sistem obrazovanja i dalje u \u017eivotu ostvari najvi\u0161e njih troje, dok ostalih 17 kroz \u0161kolovanje dospe u kategoriju pomalo \u010dudne dece, neomiljene me\u0111u vr\u0161njacima, \u010desto povu\u010dene u sebe, a neretko postanu i problemati\u010dna deca. To se donekle obja\u0161njava \u010dinjenicom da su i darovita deca zapravo deca sa posebnim potrebama, samo se ta kategorija dece sa posebnim potrebama ne tretira kao grupa kojoj je potrebna dodatna pa\u017enja i pomo\u0107. A velika je \u0161teta, ne samo za pojedinca i porodicu, ve\u0107 i za celo dru\u0161tvo, ako se \u201eizgube\u201c i ne ostvare oni koji nose poseban dar u bilo kojoj oblasti. Takvi pojedinci zapravo mogu da povuku dru\u0161tvo unapred.<\/p>

Na nedavno odr\u017eanoj tribini u organizaciji Mense Srbije u Novom Sadu, izneti su primeri vaspita\u010da koji su imali darovitu decu u grupi, koja su u po\u010detku bila odbijana od strane vr\u0161njaka, ali su, uz veliku posve\u0107enost vaspita\u010da, integrisana i onda su zapravo unapredila rad cele svoje vr\u0161nja\u010dke grupe. Tu se lepo moglo sagledati koliko dodatni trud i pa\u017enja usmerena na darovito dete donosi napretka. Duboko sam uverena da kroz igranje Goa mo\u017ee lako da se uo\u010di potencijalno darovito dete. Ono dete koje izuzetno brzo i lako savlada igru i pokazuje napredne rezultate u Gou, svakako zavre\u0111uje dodatnu pa\u017enju, eventualno testiranje da se proveri da li je u nekoj oblasti darovito.<\/p>

Mensa Srbije je od 2017. godine svoje aktivnosti usmerila na podizanje svesti u javnosti o va\u017enosti identifikacije i podr\u0161ke darovitima. Organizovali smo 2017. u Novom Sadu prvu me\u0111unarodnu konferenciju o darovitosti, u me\u0111uvremenu odr\u017eali jo\u0161 \u010detiri, a \u0161esta je zakazana 29.09 \u2013 01.10.2023. u Novom Sadu. Cilj nam je da podstaknemo razmenu iskustava i omogu\u0107imo na\u0161im prosvetnim radnicima da \u010duju razne primere dobre prakse u radu sa darovitima iz celog regiona i iz Evrope. Veoma bi mi bilo drago da i promoteri Goa uzmu u\u010de\u0161\u0107e na konferenciji i da se mo\u017eda organizuje i radionica, kako bi se u\u010desnicima konferencije predstavio Go i njegove mogu\u0107nosti i zna\u010daj za razvoj inteligencije kod dece.\u00a0<\/p>

Aleksandra Borovi\u0107<\/p>

Predsednik Mense Srbije<\/p>

Naslovna fotografija: @wonderfuture on pixabay.com<\/em><\/p><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/section><\/div><\/div><\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Novija saznanja iz oblasti neuronauka ukazuju na to da ranija verovanja da se inteligencija nasle\u0111uje i da se na njenom razvoju ne mo\u017ee raditi, nisu u potpunosti ta\u010dna. Ono \u0161to je danas neophodno je da se deca u najranijem uzrastu nau\u010de da misle i da povezuju ste\u010dene informacije. Upravo Go kao misaona igra ima veoma povoljne karakteristike za razvijanje neuronske mre\u017ee i za podsticanje misaonih procesa.<\/p>\n","protected":false},"author":30,"featured_media":1617,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[50,56],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1614"}],"collection":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/30"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1614"}],"version-history":[{"count":17,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1614\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1634,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1614\/revisions\/1634"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1617"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1614"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1614"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1614"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}