{"id":1653,"date":"2023-04-11T08:48:04","date_gmt":"2023-04-11T06:48:04","guid":{"rendered":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/?p=1653"},"modified":"2023-04-20T17:07:56","modified_gmt":"2023-04-20T15:07:56","slug":"matemart","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/?p=1653","title":{"rendered":"MatemArt"},"content":{"rendered":"

Matematika i knji\u017eevnost imaju polje preseka, a to je matemati\u010dka poetika. Ovaj neo\u010dekivani spoj dva, u mnogo \u010demu razli\u010dita znakovna sistema, jednog \u2013 matemati\u010dkog koji je apstraktan, zatvoren, nedvosmislen, <\/span>objektivan, internacionalan, tranzitivan, konvencionalan, krajnje logi\u010dan, i drugog \u2013 pesni\u010dkog koji je konkretan, otvoren, vi\u0161esmislen, subjektivan, nacionalan, refleksivan, oneobi\u010den i tendenciozno alogi\u010dki, mogu\u0107 je na planu strukture i eksperimenta, koji je nastupio s istorijskom avangardom i posebno pravcima kao \u0161to su dada i konstruktivizam.\u00a0<\/span><\/p>

Apstraktno slikarstvo sabira u sebi geometriju i paletu likovnih postupaka. Geometrijske slike: trouglove, kvadrate, krugove dominantno imamo i u kubizmu i konstruktivizmu, ali se geometrijski elementi nalaze i u sastavu poetika fluksusa, postminimalizma, konceptualizma, postmoderne kompjuterske umetnosti i u umetnosti fraktala. Mo\u017eemo govoriti o ritmovima u seriji geometrijskih crte\u017ea, \u0161to nas sme\u0161ta u matematizovano kriti\u010dko mi\u0161ljenje, koje i te kako mo\u017eemo plodno primeniti na tuma\u010denje i analizu umetni\u010dkih dela: slikarskih, vajarskih, muzi\u010dkih, knji\u017eevnih.\u00a0<\/span><\/p>

Tuma\u010denjem knji\u017eevnih dela mo\u017eemo do\u0107i do zapa\u017eanja da se ispod \u017eivopisne fabule neke pri\u010de nalazi logi\u010dki \u010dvrsta struktura. Upravo je strukturalizam klju\u010d koji otvara oba vrata \u2013 i ona knji\u017eevnosti i ona matematike. Zadatak se tako mo\u017ee pojaviti kao pri\u010da u pri\u010di, kao \u0161to se u zbirci matemati\u010dkih pri\u010da Malbe Tahana \u201e\u010covek koji je brojao\u201c javlja pri\u010da o magi\u010dnom kvadratu. Ova proza pripada specifi\u010dnom \u017eanru koji bismo mogli nazvati matemati\u010dka pripovetka. Njen centralni deo predstavlja re\u0161avanje nekog matemati\u010dkog problema. Radi \u201esvarljivosti\u201c apstraktno u zadatku se rekonkretizuje: nizovi postaju pri\u010da o \u0161ahu i zrnima koja se udvostru\u010duju od polja do polja na \u0161ahovskoj tabli itd. Drugi oblik matematizacije knji\u017eevnosti imamo u formi matemati\u010dkog romana, kao \u0161to je to roman Denija Ge\u0111a \u201ePapagajeva teorema\u201c. Ova knjiga daje nam beletrizovanu istoriju razvoja matematike \u010diji su kamenovi me\u0111a\u0161i Tales, Pitagora, Euklid, Boetije, Fibona\u010di, Dekart, Lajbnic, Ferma, Ojler, Gaus, Bul.\u00a0<\/span><\/p>

\"\"
Foto: TheDigitalArtist on pixabay.com<\/a><\/figcaption><\/figure>

Elaboraciju matemati\u010dke poetike pronalazimo u istoimenoj knjizi rumunskog matemati\u010dara Solomona Markusa. Markusova monografija govori o fenomenu matemati\u010dke metafore (lanac, prsten, grananje). Ameri\u010dki matemati\u010dar Marston Mors hiperbolisano izjavljuje da je \u201ematematika sredstvo i nu\u017ena pomo\u0107nica umetnosti\u201c i da u njoj \u201eima genija i ludila\u201c. Francuski dadaista i nadrealista Luj Aragon pravi jedno drugo pore\u0111enje, u kome ka\u017ee da je odnos knji\u017eevnosti prema poeziji isti kao odnos nauke prema matematici. Neretko su se javljali matemati\u010dki \u201eispadi\u201c u domenu knji\u017eevnosti i obrnuto. Tako je Luis Kerol, pisac \u201eAlise u zemlji \u010duda\u201c, uradio \u201eStudiju o linearnim sistemima s realnim i imaginarnim koeficijentima\u201c, dok matemati\u010dki poeta iz Rumunije Jon Barbu uspostavlja ravnote\u017eu izme\u0111u ovih oblasti mi\u0161ljenja u svojim tekstovima o pesni\u010dkoj metrici u pojmovima kao \u0161to je \u201ebarbilijanski metri\u010dki prostor\u201c.\u00a0<\/span><\/p>

Mo\u017eda nije slu\u010dajno za\u0161to je na rumunskom tlu nastala matemati\u010dka poetika. Rumun Tristan Cara bio je jedno od klju\u010dnih imena svetske dade, najradikalnijeg avangardnog pravca koji je broj koristio kao sredstvo za razaranje logi\u010dke strukture teksta. Haos u tekstu, kao posledica entropije, veoma je izrazit, posebno u ranim pesni\u010dkim fazama kod pisaca kao \u0161to su to srpski dadaisti Dragan Aleksi\u0107 (pri\u010da \u201eLud je \u010dovek\u201c) ili Risto Ratkovi\u0107 (pesma \u201eMetahemija\u201c). U nameri da rasvetle fenomen tekstualne neure\u0111enosti, matemati\u010dari poput Andreja Nikolajevi\u010da Kolmogorova uvode pojam gipkosti teksta, komparativni esteti\u010dar Etjen Surio gradi koncept pozori\u0161ne algebre, a Pol \u017dinestje komplikovan pozori\u0161ni mizanscen poku\u0161ava da \u201eukroti\u201c \u201egeometrijom drame\u201c, sme\u0161taju\u0107i dramske situacije u pozori\u0161ne sheme \u2013 otvorene (pravolinijske i paralelne), poluotvorene (lepezne) i zatvorene (trougaone, kvadratne, kombinovane). Pojedini matemati\u010dari, poput Georga Davida Birkofa, poku\u0161ali su da daju formulu esteti\u010dkog u\u017eivanja, pro\u0161iruju\u0107i svoj domen interesovanja s knji\u017eevnosti na \u010ditavu umetnost. Prema Birkofu, M = O \/ S, gde je M \u2013 mera esteti\u010dkog u\u017eivanja, O \u2013 mera ure\u0111enosti elemenata koji sa\u010dinjavaju delo, a S \u2013 mera slo\u017eenosti umetni\u010dkog dela.\u00a0<\/span><\/p>

\"\"
Foto: BarbaraALane on pixabay.com<\/a><\/figcaption><\/figure>

Avangardna matemati\u010dka avantura nastavljena je u neoavangardi: u stohasti\u010dkoj poeziji, pre svega nagla\u0161avanjem proizvoljne kombinatori\u010dnosti jezi\u010dkih obrazaca. Na ovaj na\u010din knji\u017eevnost preko matemati\u010dnosti svoje poetike najavljuje kiberneti\u010dki razvoj. Prvi algebarski model pesme bio je model jedne parodije dobijen pomo\u0107u automata na nau\u010dnom skupu posve\u0107enom matemati\u010dkim metodama, odr\u017eanom u Gorkom 1964. godine. Matemati\u010dki razvoj direktno je uticao na razvoj nauke o jeziku \u2013 lingvistike. Tako su nastale discipline \u2013 matemati\u010dka lingvistika kvantitativnog (nealgebarskog) karaktera i algebarska lingvistika nelinearnog (analiti\u010dkog) tipa. Razmatranja matemati\u010dke poetike u dana\u0161njici mo\u017eemo nastaviti upu\u0107ivanjem na sajtove kao <\/span>mathematicalpoetry.blogspot.com<\/span><\/a>. Prema re\u010dima jednog od autora ovog bloga, Kaza Maslanke, \u201eMathematical poetry\u201c je blog koji podsti\u010de kori\u0161\u0107enje matemati\u010dkog jezika: jedna\u010dina, geometrijskih crte\u017ea itd. kao jezi\u010dkih metafora. Re\u010di se sme\u0161taju na pozicije gde se nalaze nepoznate u jedna\u010dini dok se zna\u010denjske relacije me\u0111u re\u010dima rasvetljavaju kori\u0161\u0107enjem matemati\u010dkih operacija. Verbalni elementi su neretko razbacani po prostoru, \u0161to verbalnoj komponenti pridodaje vizuelnu, i to onda mo\u017eemo nazvati matemati\u010dkim vokovizuelom.\u00a0<\/span><\/p>

Trasiranje kreativnih putanja, kao \u0161to smo videli, i te kako je mogu\u0107e hibridizacijom matemati\u010dkog i pesni\u010dkog jezika. Iako mo\u017eda ne\u0107emo smatrati uzbudljivom statistiku bilo koje <\/span>vrste, ona mo\u017ee biti korisna \u010dak i u knji\u017eevnom pro\u017eivljavanju. Mo\u017eemo se osvrnuti na \u0160arla Bodlera koji nas upu\u0107uje da u delu jednog pesnika tra\u017eimo re\u010di koje se naj\u010de\u0161\u0107e pojavljuju, \u201eda bismo shvatili njegovu du\u0161u\u201c. Matemati\u010dka poetika, kao jo\u0161 nedovoljno istra\u017eeno interdisciplinarno podru\u010dje, poziva na popunjavanje praznih polja, na stvaranje novih knji\u017eevnomatemati\u010dkih relacija, na aktivnost koja \u0107e prema \u017eeljenoj simbiozi ovakve jedne \u201enespojivosti\u201c imati makar i asimptotski karakter.<\/span><\/p>

Vladimir B. Peri\u0107<\/strong> (1976) doktorirao je iz oblasti dadaisti\u010dke knji\u017eevnosti. Vodi SIG za nastavnike u Mensi. Urednik je \u201eKoraka\u201d, \u010dasopisa za knji\u017eevnost, umetnost i kulturu (M53). Mentor je u Centru za ekolo\u0161ko obrazovanje i odr\u017eivi razvoj. Radi u Muzi\u010dkoj \u0161koli \u201edr Miloje Milojevi\u0107\u201d u Kragujevcu\u00a0i kao savetnik, spoljni saradnik \u0160kolske uprave Kragujevac.<\/p>

Naslovna fotografija: imagii on pixabay.com<\/a><\/p><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/section><\/div><\/div><\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Matematika i knji\u017eevnost imaju polje preseka, a to je matemati\u010dka poetika. Ovaj neo\u010dekivani spoj dva, u mnogo \u010demu razli\u010dita znakovna sistema mogu\u0107 je na planu strukture i eksperimenta, koji je nastupio s istorijskom avangardom i posebno pravcima kao \u0161to su dada i konstruktivizam. <\/p>\n","protected":false},"author":30,"featured_media":1660,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[55,50],"tags":[54,66,64,65,67],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1653"}],"collection":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/30"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1653"}],"version-history":[{"count":22,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1653\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1680,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1653\/revisions\/1680"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1660"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1653"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1653"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1653"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}