{"id":1689,"date":"2023-07-26T15:06:47","date_gmt":"2023-07-26T13:06:47","guid":{"rendered":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/?p=1689"},"modified":"2023-09-03T13:11:05","modified_gmt":"2023-09-03T11:11:05","slug":"postavljanje-zdravih-granica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/?p=1689","title":{"rendered":"Postavljanje zdravih granica"},"content":{"rendered":"

Va\u017eno je nau\u010diti kada i kome re\u0107i \u201ene\u201c, ali ne na rigidan, ve\u0107 na asertivan na\u010din u cilju o\u010duvanja granica. Time se ja\u010da samopouzdanje i uspostavljaju zdravi me\u0111uljudski odnosi. Mnogi pristaju na ono \u0161to im ne odgovara iz potrebe da budu prihva\u0107eni a jo\u0161 \u010de\u0161\u0107e iz straha da \u0107e biti odba\u010deni. A tamo gde dominira strah nema mesta za kreativnost i zadovoljstvo. U tom slu\u010daju, \u010dak i kada posti\u017eu dobre poslovne rezultate, ljudi nisu zadovoljni jer to ne \u010dine iz ljubavi, ve\u0107 iz straha. Isto tako, ako se u ljubavi pretvaraju i budu ono \u0161to nisu da bi osvojili partnera, dolazi do otu\u0111enja od samog sebe.<\/p>

Dozvoljavate li da vam roditelji biraju partnera i prijatelje, partner stil obla\u010denja i dru\u0161tvo, a \u0161ef radno vreme i sadr\u017eaje koji nisu u opisu va\u0161eg radnog mesta? Izbegavate li dru\u017eenje sa odre\u0111enim prijateljima jer nisu po volji va\u0161em partneru? Da li vam se de\u0161avalo da se osetite iskori\u0161\u0107eno zbog \u0161efa koji ne priznaje va\u0161e pravo na privatan \u017eivot i odmor, pa \u010desto tra\u017ei da radite prekovremeno; ili ste se lo\u0161e ose\u0107ali jer je prijatelj va\u0161e nezadovoljstvo tek zavr\u0161enom vezom pogre\u0161no protuma\u010dio kao poziv da vas \u201eute\u0161i\u201c na nepristojan na\u010din? Imate li problem da ka\u017eete \u201ene\u201c osobama koje ne znaju za dijalog ve\u0107 samo za monolog, gu\u0161e vas svojim problemima i ljute se ako nemate vremena za njih? Da li vas sve to zamara, pa imate potrebu da podvu\u010dete crtu i postavite stvari na svoje mesto? Ako je odgovor potvrdan, vreme je da na pravi na\u010din postavite granice.<\/p>

Psiholo\u0161ka granica je do\u017eivljaj emocionalnog i fizi\u010dkog prostora izme\u0111u nas i drugih ljudi. To je ta\u010dka razdvajanja ali istovremeno i ta\u010dka susreta. Ljudi postanu svesni granice obi\u010dno kada je ona ugro\u017eena. Dinamika granice zavisi od \u017eelje za kontaktom sa drugom osobom i menja se vremenom. Svaka strana (ne)svesno bira kada \u0107e i prema kome otvoriti svoje granice, a intenzitet propustljivosti bitno zavisi od iskustava sa roditeljskim figurama u najranijem detinjstvu. Ako niste sigurni u odnos sa nekim, popustljiviji ste prema \u017eeljama te osobe usled straha od napu\u0161tanja. Mo\u017eete toliko pomeriti granice da gubite do\u017eivljaj sebe, o\u010dekuju\u0107i da druga strana u\u010dini isto, me\u0111utim na kraju se de\u0161ava suprotno. Osobe koje su u ranom detinjstvu roditelji ili staratelji emocionalno uskra\u0107ivali, obi\u010dno ceo \u017eivot \u010deznu za tu\u0111om pa\u017enjom zbog manjka samopouzdanja i nezadovoljenih primarnih potreba. Oni se ili vrlo brzo \u201eprilepljuju\u201c ili su potpuno nepoverljivi i otu\u0111eni, u svakom slu\u010daju nemaju do\u017eivljaj optimalne distance. U ljubavi te\u017ee simbiozi, nezdravom stapanju granica, a svaku normalnu potrebu partnera za dobijanjem li\u010dnog prostora do\u017eivljavaju kao pretnju zavr\u0161etku odnosa i usled toga su skloni opsesivnom pona\u0161anju.<\/p>

Da biste odr\u017eavali svoje granice na odgovaraju\u0107i na\u010din, po\u017eeljno je da bar nekad ka\u017eete \u201ene\u201c i pored poku\u0161aja druge strane da uti\u010du na tu odluku na lep\u0161i (molbe, \u017eelje) ili manje lep na\u010din (zahtevi, emocionalne ucene). Takvo istrajavanje na sopstvenim granicama u zavisnosti od prethodnih iskustava i strukture li\u010dnosti dovodi do razli\u010ditih emocionalnih reakcija. Nekada je to ose\u0107anje krivice zbog do\u017eivljaja odbijanja drugih. Tako se, na primer, osobe koje su roditelji ka\u017enjavali \u0107utanjem kada su poku\u0161avale da istraju u svojim ciljevima, \u0161to su oni tuma\u010dili kao tvrdoglavost, obi\u010dno kasnije u \u017eivotu povla\u010de i ne izra\u017eavaju slobodno svoj stav zbog jakog ose\u0107anja krivice. Kada ispod izre\u010denog \u201ene\u201c stoji ose\u0107anje zadovoljstva zbog svesnog do\u017eivljaja da se na takav na\u010din osoba \u0161titi od frustracija i ne pristaje na ne\u0161to \u0161to joj ne odgovara, granica postaje ne\u0161to pozitivno, ne\u0161to \u0161to \u0161titi. Kada se to \u201ene\u201c objasni na pravi na\u010din, ono tada \u0161titi ne samo osobu ve\u0107 i odnose sa drugima, \u010dine\u0107i ih kvalitetnijima.<\/p>

\"\"
Foto: \u201eSHVETS production\u201c on pexels.com<\/figcaption><\/figure>

Propustljivost granice u velikoj meri zavisi od sposobnosti da se prepoznaju trenuci kada je ona ugro\u017eena, \u0161to se posti\u017ee ve\u017ebom. Jasan signal da ne\u0161to nije u redu i da granicu treba preispitati su intenzivna ose\u0107anja nelagodnosti, frustracije i ozloje\u0111enosti. To je do\u017eivljaj da ste iskori\u0161\u0107eni od strane drugog i da se prema vama ne odnose sa po\u0161tovanjem. U osnovi su (ne)svesne odluke o pristajanju na ne\u0161to \u0161to ne \u017eelite (npr. iz ose\u0107anja krivice). Adekvatno postavljanje granica se u\u010di kroz tzv. asertivni trening. To je jasno iskazivanje sopstvenih misli, ose\u0107anja i \u017eelja na pristojan i nedvosmislen (odlu\u010dan) na\u010din. Zavisno od konteksta, asertivan govor mo\u017ee imati odlu\u010dniji (\u201eNemoj nikada vi\u0161e da uzima\u0161 moje stvari bez pitanja\u201c) ili bla\u017ei oblik (\u201e\u017dao mi je, ali ljuljam se od premora, pada mi koncentracija, bolje da se \u010dujemo sutra, nazva\u0107u te odmah ujutru da se ispri\u010damo\u201c). Tu \u010desto poma\u017ee tzv.\u201csendvi\u010d-tehnika\u201c: kada \u017eelite ne\u0161to va\u017eno da saop\u0161tite, bitno je da ne povredite drugu osobu (jer surova iskrenost mo\u017ee biti i odraz agresivnosti), a to \u0107ete posti\u0107i tako \u0161to \u0107ete \u201elo\u0161iji\u201c deo izjave uviti u ne\u0161to dobro. Na primer, ako vam ne prija \u201ezabadanje nosa\u201c u va\u0161 privatan \u017eivot mo\u017eete to re\u0107i na slede\u0107i na\u010din: \u201eCenim tvoju radoznalost i drago mi je \u0161to te zanima \u0161ta ima novo kod mene. Znam da ima\u0161 najbolju nameru ali to uvek do\u017eivljavam kao pritisak, pa se jo\u0161 vi\u0161e povla\u010dim. Daj mi vremena i ako osetim potrebu za tim re\u0107i \u0107u kada ne\u0161to bude bilo ba\u0161 va\u017eno\u201c.<\/p>

Bitno je da se pripremite na razli\u010dite reakcije kada postavite granice. Reakcije su razne: mo\u017ee biti prihvatanje (\u0161to govori o kvalitetnom odnosu i uzajamnom po\u0161tovanju) ali mo\u017ee do\u0107i i do ispoljavanja besa, frustracije ili poku\u0161aja emocionalne ucene. Ovo poslednje se naj\u010de\u0161\u0107e sre\u0107e kod tzv. narcisti\u010dke strukture li\u010dnosti koja se zala\u017ee za jednostrani odnos, tako da i nije neka \u0161teta ako se takva osoba distancira od vas, jer bi do toga do\u0161lo kad-tad, pa je bolje da \u0161to pre znate na \u010demu ste. Primeri su brojni: ako ste npr. istovremeno pritisnuti raznim obavezama sa kratkim rokovima realizacije, potrebno je da uspostavite prioritete. Pritom je fer da drugu stranu obavestite da va\u0161e distanciranje nije li\u010dno, ve\u0107 da je proizvod trenutnih okolnosti, te da bude strpljiv(a) i da \u0107e se uskoro ste\u0107i uslovi za nastavak kvalitetne komunikacije (navedite realan rok za to, npr. \u201cdo kraja meseca\u201c).<\/p>

Ako vam je npr. bliska osoba bolesna, normalno je da \u0107e to biti prioritet a ne \u0107askanje. Ko to ne razume i emocionalno vas ucenjuje (npr. \u201eNikad nema\u0161 vremena za mene, ako mi se ne javi\u0161 do kraja dana onda je kraj\u201c), takav neko vam i nije potreban. Ovo naravno va\u017ei ako retko i zaista opravdano koristite sli\u010dna poja\u0161njenja, ali ako to nije slu\u010daj, zapitajte se \u0161ta je u osnovi. Sli\u010dni principi se de\u0161avaju u ljubavi, prijateljstvu i na poslu. U ljubavi je to npr. razli\u010dita dinamika vi\u0111enja (neko \u017eeli svakodnevno vi\u0111enje a drugome je dovoljno jednom nedeljno, jedna strana \u017eeli ven\u010danje \u0161to pre, dok druga ne \u017eeli odmah, \u0161to se tuma\u010di kao postojanje razli\u010ditog stepena ljubavi na obe strane). U prijateljstvu je to npr. razli\u010dito shvatanje poverljivosti podataka (jedna strana nikome ne pri\u010da detalje iz privatnog \u017eivota prijatelja, dok druga strana sve pri\u010da partneru, \u0161to se tuma\u010di kao manjak diskrecije i uti\u010de na poverenje). Na poslu neko ima potrebu da pri\u010da o svom privatnom \u017eivotu, za razliku od nekog drugog, samo \u0161to je prvi oblik pona\u0161anja obi\u010dno povezan sa ispoljavanjem radoznalosti za tu\u0111i privatni \u017eivot, \u0161to druga strana mo\u017ee do\u017eiveti intruzivno.<\/p>

Svaka reakcija drugih mo\u017ee probuditi razli\u010dita ose\u0107anja kod osobe koja je postavila granice. Zato je va\u017eno biti svestan za\u0161to se, kada, prema kome i u kojoj meri postavlja granica. Ako je osoba svesna svojih ose\u0107anja ve\u0107a je verovatno\u0107a da \u0107e postavljanje granice do\u017eiveti kao ne\u0161to dobro. Neosve\u0161\u0107ena ose\u0107anja mogu dovesti do pogre\u0161nih izbora. Va\u017ena je uzajamnost. Onaj ko po\u0161tuje tu\u0111e granice i pravo na integritet i razli\u010ditost \u010dini to na pravi na\u010din i kada je u pitanju za\u0161tita sopstvenih granica. Samo tako je mogu\u0107 kvalitetan odnos izme\u0111u dve ravnopravne osobe.<\/p>

Bitno je da ne dozvolite previ\u0161e da se tu\u0111i haos preliva u va\u0161 \u017eivot. Na drugima je da poku\u0161aju, a na vama je da ka\u017eete \u201ene\u201c. Ako vas na poslu pritiskaju da radite tu\u0111i posao, kao \u201enagradu\u201c \u0161to ste svoj deo posla zavr\u0161ili na vreme, postavite granice. Potpuno je ispravno i opravdano re\u0107i \u201ene\u201c kada znamo za\u0161to to \u010dinimo. Nekada \u0107e zbog toga do\u0107i i do prekida odnosa (obi\u010dno kada je u pitanju tzv. emocionalna ucena), ali \u0107e tako biti napravljen prostor za neke nove, kvalitetnije odnose. Strah blokira kreativnost, ako se bojite da \u0107ete ne\u0161to izgubiti najverovatnije ni\u0161ta novo ne\u0107ete dobiti. Budite slobodniji u izra\u017eavanju sopstvenih stavova na miroljubiv na\u010din, opustite se. Ako se to radi na pravi na\u010din do\u0107i \u0107e do prihvatanja va\u0161ih novih granica, a samim tim do porasta samopouzdanja i kvalitetnije komunikacije sa drugima.<\/p>

Jasna Bulaji\u0107 Stepanovi\u0107<\/b>, psiholog-psihoterapeut, psihodijagnosti\u010dar, psiholog Mense Srbije, psiholog Mense Crne Gore, jasnab@mensa.rs<\/p>

\u00a0<\/p>

Naslovna fotografija:\u00a0Jo\u00ebl Super on pexels.com<\/span><\/p><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/section><\/div><\/div><\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Va\u017eno je nau\u010diti kada i kome re\u0107i \u201ene\u201c, ali ne na rigidan, ve\u0107 na asertivan na\u010din u cilju o\u010duvanja granica. Time se ja\u010da samopouzdanje i uspostavljaju zdravi me\u0111uljudski odnosi.<\/p>\n","protected":false},"author":30,"featured_media":1724,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[50,59],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1689"}],"collection":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/30"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1689"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1689\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1727,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1689\/revisions\/1727"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1724"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1689"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1689"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1689"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}