{"id":173,"date":"2020-10-22T21:40:46","date_gmt":"2020-10-22T19:40:46","guid":{"rendered":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/?p=173"},"modified":"2022-12-18T19:23:42","modified_gmt":"2022-12-18T17:23:42","slug":"prenaseljenost-putokaz-ka-neodrzivosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/?p=173","title":{"rendered":"Prenaseljenost \u2013 putokaz ka neodr\u017eivosti"},"content":{"rendered":"

Ostrvo Sv. Mateja<\/strong>, mesto prirodno izazvanog eksperimenta sa jelenima koji je trajao dvadeset tri godine. Fotografija: FWS National Digital Library<\/em><\/p>

Ostrvo Svetog Mateje<\/h4>

Drugi svetski rat je u toku i Amerikanci postavljaju radio navigacioni sistem na jedno od najudaljenijih ostrva Aljaske sa posadom od 19 \u010dlanova. Kako Amerika ne prepu\u0161ta ni\u0161ta slu\u010daju, 1944.godine na ostrvo Svetog Mateje pu\u0161taju i 29 jelena koji bi poslu\u017eili kao hrana vojnicima ukoliko bi nepredvi\u0111ene okolnosti prekinule stalan dotok zaliha. Me\u0111utim, do nepredvi\u0111enih okolnosti nije do\u0161lo: rat se zavr\u0161io povoljnim ishodom, vojnici su se vratili ku\u0107ama da u\u017eivaju u miru, jeleni ostaju bez jedinog predatora u svom okru\u017eenju.<\/p>

Trinaest godina kasnije, biolog Dejv Klajn je do\u0161ao na ostrvo i procenio da je populacija jelena porasla na 1300 primeraka. Posle \u0161est godina, 1963.godine, Dejv se opet odlu\u010duje na ovaj 300 kilometara duga\u010dak put Beringovim morem i biva zapanjen brojem jelena. Bilo ih je vi\u0161e od 6000 (47 po kvadratnoj milji), a li\u0161ajevi kojima su se oni hranili postepeno su nestajali. Jo\u0161 jedna godina je bila neophodna da se broj jelena drasti\u010dno promeni. Ovog puta na manje.<\/p>

Zima 1964. godine je bila surova: puna olujnih vetrova, snega i dana sa temperaturom od -40 stepeni. Sve to je onemogu\u0107ilo jelene da do\u0111u do ina\u010de oskudnih zaliha hrane. Klajn je 1967. godine prona\u0161ao 42 jelena, od toga samo jednog starog mu\u017ejaka. Izumirali su. Tundra ostrva Svetog Mateje je bila naru\u017eena skeletima \u017eivotinja uginulih od hladno\u0107e i gladi. Danas je na tom ostrvu najve\u0107a \u017eivotinja \u2013 arkti\u010dka lisica.<\/p>

Uskr\u0161nje ostrvo<\/h4>
\"\"
Moai na Uskr\u0161njem ostrvu<\/strong>, monolitni ostaci naroda koji je poklekao pod sopstvenom brojno\u0161\u0107u. Fotografija:\u00a0Artemio Urbina<\/em><\/figcaption><\/figure>

U petom veku nove ere Poline\u017eani su naselili Rapa Nui u velikim \u010damcima (naga\u0111a se da su oti\u0161li od svojih ku\u0107a zbog zatrovane ribe) u kojima su doneli sve \u0161to im je potrebno da opstanu: doma\u0107e \u017eivotinje koje \u0107e gajiti i biljke koje \u0107e posaditi. U\u017eivali su u izolaciji ostrva \u010dije su blagodeti koristili nepodeljeno sa drugima. Za petsto godina bilo ih je ve\u0107, kako se procenjuje, vi\u0161e od 10.000.<\/p>

Sa tolikom populacijom lagodan \u017eivot prerasta u borbu. Stanovnici Rapa Nui ostrva su se podelili u klanove i svaki je nametnuo kao potrebu \u2013 obo\u017eavanje predaka. Ni\u0161ta neobi\u010dno za to vreme. Podizali su impresivne kamene kipove koji su predstavljali ljudske figure \u010dije je dve tre\u0107ine zauzimala glava. Kako je vreme prolazilo, klesanje kamenih glava zvanih moai postaje opsesija i stvar presti\u017ea i takmi\u010denja. Sve ve\u0107i kipovi su zahtevali sve vi\u0161e stabala, konopca i ljudi za prenos do oltara. Mahnito su se sekla stabla; br\u017ee nego \u0161to je priroda to mogla nadoknaditi. Pacovi, ve\u010diti slepi putnici doseljeni\u010dkih brodova, su dodatno pogor\u0161avali stvar \u2013 hranili su se mladim izdancima stabala.<\/p>

Ugro\u017een \u010dovek se pretvara u \u017eivotinju. Neko je morao ise\u0107i i poslednje stablo, pa se tek potom zapitao kako \u0107e otploviti sa tog iznurenog, golog ostrva koje je udaljeno od kopna 3500km. Borba za meso se pretvara u kanibalizam, a traganje za drvetom u rat za svaku da\u0161\u010dicu. Kada su Holan\u0111ani prona\u0161li ovo ostrvo u XVIII veku, na njemu je bilo samo par hiljada du\u0161a koji zbog nedostatka materijala nisu mogli da poprave svoje razru\u0161ene ku\u0107e pa su \u017eiveli u pe\u0107inama poput senki nekada\u0161njih gordih ratnika i umetnika.<\/p>

Kad su shvatili da im preci ne\u0107e pomo\u0107i i da je toliko obe\u0107avano izobilje nedosti\u017eno, ostrvljani su svoj bes iskaljivali na moai kipovima. Svaki slede\u0107i brod je nalazio sve manje kipova na oltarima i sve manje \u017eivih stanovnika ostrva.<\/p>

Maltus<\/h4>
\"\"
Tomas Robert Maltus<\/strong> (1766 \u2013 1834) engleski demograf i ekonomista je najpoznatiji po svojoj pesimisti\u010dkoj teoriji poznatoj kao \u201eMaltusova zamka\u201c<\/figcaption><\/figure>

Tomas Maltus, institucija populacionog pesimizma, nije mnogo izgubio na aktuelnosti iako je \u017eiveo i pisao svoj Esej o principu populacije pre vi\u0161e od dvesta godina. \u010citaju\u0107i njegov stav o posledicama geometrijskog rasta populacije, pomislili biste da se radi o prete\u010di dana\u0161njih \u201echild-free\u201c zagovornika. Me\u0111utim, Maltus je bio otac troje dece pa to dodaje poseban za\u010din na njegove misli.<\/p>

Naime, \u010dovek se razmno\u017eava mnogo br\u017ee nego \u0161to tehnologija i poljoprivreda mogu da nadoknade glad koja nastaje. Populacija, po Maltusu, raste geometrijskom, a sredstva za \u017eivot i opstanak (pre svega hrana) \u2013 aritmeti\u010dkom progresijom. Pesimisti\u010dki je predvi\u0111ao slom \u010dove\u010danstva zbog svog neodr\u017eivog razvoja.<\/p>

Iako za pesimizam itekako ima mesta, Maltus je pomalo i gre\u0161io. Prvo, jo\u0161 uvek se nekako izvla\u010dimo iz posledica prenaseljenosti pa do pomenutog sloma nije do\u0161lo. Drugo, njegov stav je da u idealnim uslovima, tamo gde \u010dovek mo\u017ee svojoj deci bez problema da obezbedi opstanak, nema granica rastu populacije. Danas se de\u0161ava upravo suprotno: u bogatim zemljama prenaseljenost nije problem, a tamo gde su uslovi za \u017eivot o\u010dajni ra\u0111anje dece je postalo poput redovnog godi\u0161njeg festivala.<\/p>

Nema dileme da \u017eivimo neodr\u017eivo a posledice takvog \u017eivota ne moramo da tra\u017eimo dubokim promi\u0161ljanjem velikih mislioca dana\u0161njice. Dovoljno je i\u0161\u010ditavanje istorije u kojoj primera ima mnogo. Ogroman \u010dvor \u010dijim se raspetljavanjem mo\u017ee do\u0107i do odr\u017eivosti je mnogo kompleksniji od re\u0161avanja problema prenaseljenosti. Ono \u0161to nedostaje siroma\u0161nim a prenaseljenim dr\u017eavama je edukacija. Moderne \u017eene razvijenih zemalja znaju da se za\u0161tite od trudno\u0107e pa je mo\u017eda u tome klju\u010d: dati \u017eeni znanje i mogu\u0107nost izbora da li \u017eeli da pretvori svaki seksualni odnos u trudno\u0107u ili ne<\/p>

\u017deljko Stankovi\u0107<\/strong> je diplomirani\u00a0in\u017eenjer organizacionih nauka iz Po\u017earevca, urednik je sajtova Ekologija i Zelene strane,\u00a0 u\u010desnik mnogih ekolo\u0161kih projekata.<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ostrvo Sv. Mateja, mesto prirodno izazvanog eksperimenta sa jelenima koji je trajao dvadeset tri godine. Fotografija: FWS National Digital LibraryOstrvo Svetog MatejeDrugi svetski rat je u toku i Amerikanci postavljaju radio navigacioni sistem na jedno od najudaljenijih ostrva Aljaske sa posadom od 19 \u010dlanova. Kako Amerika ne prepu\u0161ta ni\u0161ta slu\u010daju, 1944.godine na ostrvo Svetog Mateje […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1342,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[50,59],"tags":[10],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/173"}],"collection":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=173"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/173\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":753,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/173\/revisions\/753"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1342"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=173"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=173"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=173"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}