{"id":1793,"date":"2024-06-19T16:39:57","date_gmt":"2024-06-19T14:39:57","guid":{"rendered":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/?p=1793"},"modified":"2024-06-19T16:43:08","modified_gmt":"2024-06-19T14:43:08","slug":"politika-kao-racionalna-delatnost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/?p=1793","title":{"rendered":"Politika kao racionalna delatnost"},"content":{"rendered":"

Da li politi\u010dari biraju politike na \u201eracionalan\u201c na\u010din? Mo\u017eda bi nam intuicija sugerisala negativan odgovor. Politi\u010dari, a i ostali ljudi se ne pona\u0161aju na racionalan na\u010din jer to nije mogu\u0107e. Ljudsko pona\u0161anje je suvi\u0161e kompleksno. Mi razmi\u0161ljamo o posledicama na\u0161ih postupaka, ali se i pona\u0161amo emotivno, nesebi\u010dno, altruisti\u010dki, impulsivno ili nepromi\u0161ljeno \u2013 da pomenemo neke od mogu\u0107ih \u201eneracionalnih\u201c oblika pona\u0161anja. Ljudsko pona\u0161anje se ne mo\u017ee svesti na pona\u0161anje robota upravo zbog te kompleksnosti.<\/p>

Me\u0111utim, postoji jedan pristup tuma\u010denju politike koji se zove teorija racionalnog izbora (Rational Choice Theory<\/em>) koji poku\u0161ava da objasni ono \u0161to ljudi u politici rade, upravo pretpostavljaju\u0107i da su vo\u0111eni racionalnim pona\u0161anjem. Ve\u0107 tu nailazimo na problem: \u0161ta je to \u201eracionalno\u201c pona\u0161anje? To je slo\u017eeno pitanje i teoreti\u010dari se razilaze u odgovoru na njega.<\/p>

Jedan od prvih odgovora na ovaj problem bio je da ljudi treba da zadovolje neke jednostavne pretpostavke, koji se kao i u matematici zovu aksiomi. Dakle, ljudsko pona\u0161anje je racionalno ako zadovoljava skup o\u010diglednih i elementarnih principa, odnosno aksioma. Aksiomi uklju\u010duju slede\u0107e: ljudi su uvek u stanju da donesu odluku; svi njihovi izbori su uskla\u0111eni i pona\u0161anje im je konzistentno. Ljudi su, tako\u0111e, uvek u stanju da zamene jedno dobro drugim. \u010cini se da bismo imali veoma viska o\u010dekivanja od ljudskog pona\u0161anja kada bismo usvojili ovakve aksiome. Naime, ljudi \u010desto nisu u stanju da donesu odluke: ili nisu spremni na sve razmene ili nemaju celovite informacije.<\/p>

Ne\u0161to jednostavniji, a mo\u017eda i primenljiviji pristup shvatanju racionalnog pona\u0161anja je da ljudi donose odluke na osnovu svojih trenutnih mogu\u0107nosti. Dakle, nije nu\u017eno da postoji uskla\u0111enost ba\u0161 svih njihovih izbora. Ono \u0161to vodi njihovo pona\u0161anje je \u017eelja da uve\u0107aju korist u datom momentu. Ljudi prave izbor na osnovu svojih uverenja. Dalje, uverenja su im potkrepljena, koliko je mogu\u0107e, na osnovu dokaza ili primera koje poznaju. Kona\u010dno, sakupljanje dokaza je posledica toga koliko vremena mogu da ulo\u017ee. Dakle, u osnovi bi racionalno pona\u0161anje bilo takvo, da ljudi prave izbore kojima uve\u0107avaju svoju korist.<\/p>

Po\u0161to smo malo pojasnili \u0161ta bi to racionalno pona\u0161anje moglo da bude, hajde da poku\u0161amo da ovo primenimo na politiku; da za po\u010detak napravimo jedan misaoni eksperiment. Zamislimo da postoje dva prodavca sladoleda koji imaju pokretne \u0161tandove. Dalje, zamislimo da prodaju sladoled na pla\u017ei. Kona\u010dno, neka zbog jednostavnosti ova pla\u017ea bude jedna prava linija na kojoj su kupci ravnomerno raspore\u0111eni. Ljudi \u017eeljni sladoleda su tako podjednako raspore\u0111eni celom du\u017einom ove linije, odnosno pla\u017ee. Sladoled je uniformnog kvaliteta, odnosno ne postoje razlike u kvalitetu proizvoda koji nude prodavci. Posledi\u010dno, ljudi \u017eele da kupe sladoled od onog prodavca koji im je prosto najbli\u017ei, jer \u017eele da potro\u0161e \u0161to je mogu\u0107e manje vremena. Kako bi se rasporedili prodavci, pod pretpostavkom da se pona\u0161aju tako da uve\u0107avaju sopstvenu korist?<\/p>

\"\"
Slika 1. Dva prodavca sladoleda na pla\u017ei<\/figcaption><\/figure>

Recimo da su prodavci inicijalno raspore\u0111eni kao na Slici 1. Me\u0111utim, prodavac A zaklju\u010duje da mo\u017ee da pove\u0107a svoju korist tako \u0161to se pribli\u017ei prodavcu B i stane tik pored njega (Slika 2). Tako postaje bli\u017ei ve\u0107em broju kupaca na pla\u017ei, jer preuzima sve kupce koji su se nalazili izme\u0111u ta\u010daka A i B na Slici 1. Me\u0111utim, tu nije kraj. Sada prodavac B uvi\u0111a da mo\u017ee da uve\u0107a svoju korist tako \u0161to presko\u010di prodavca A i postavi se tik pored njega.<\/p>

\"\"
Slika 2. Pomeranje prodavaca koji \u017eele da uve\u0107aju korist<\/figcaption><\/figure>

Ovo me\u0111usobno preskakanje bi se nastavilo sve dok se oba prodavca ne postave na samom centru pla\u017ee, odnosno na sredini zami\u0161ljene linije (Slika 3). U toj situaciji ni jedan od dvojice ne \u017eeli dalje da se pomera jer ne mo\u017ee da uve\u0107a korist. Po\u0161to je ovakav ishod stabilan i niko ne \u017eeli jednostrano da promeni poziciju, takav ishod naziva se ravnote\u017ea (equilibrium<\/em>). Do ravnote\u017ee se, tako\u0111e, dolazi bez obzira na to koja je po\u010detna pozicija. Mo\u017eemo da zaklju\u010dimo da je pozicija na sredini jako va\u017ena.<\/p>

\"\"
Slika 3. Ravnote\u017ea \u2013 oba prodavca su na sredini<\/figcaption><\/figure>

Sli\u010dan rezon funkcioni\u0161e i u politici. Ako zamislimo da su bira\u010di raspore\u0111eni na jednoj liniji, od levice do desnice, politi\u010darima je najbolje da se postave u centru ili blizu njemu. Da li se ovo zaista de\u0161ava u praksi? U Americi su u mnogim slu\u010dajevima u novijoj istoriji bira\u010di mislili upravo da politi\u010dari li\u010de jedan na drugog, \u201ekao jaje jajetu\u201c, te da nema vi\u0161e velikih razlika izme\u0111u stranaka. Gore opisani rezon ukazuje na to za\u0161to bi ovo bilo racionalno za politi\u010dare. Da bi uve\u0107ali korist, oni se pribli\u017eavaju jedan drugom, dok ne postanu me\u0111usobno veoma sli\u010dni. Drugim re\u010dima, svi se trude da budu prihvatljivi \u0161to \u0161irem krugu bira\u010da (catch all<\/em>). Iako je ovo racionalna pojava, ona mo\u017ee da proizvede i neo\u010dekivane efekte. Bira\u010di mogu da budu razo\u010darani ponudom na politi\u010dkoj sceni, da postanu nezainteresovani za politiku ili da tra\u017ee nove i neuobi\u010dajene politi\u010dke ponude.<\/p>

Izgleda da su rezultati u praksi pome\u0161ani: ponekad oni najva\u017eniji politi\u010dari i stranke zaista te\u017ee da budu \u0161to je mogu\u0107e bli\u017ee centru, a ponekad se i me\u0111usobno udaljavaju. Ostaje pitanje za\u0161to politi\u010dari nisu uvek \u201eracionalni\u201c, odnosno nisu uvek u centru? Mo\u017eda je problem u tome \u0161to ne uvi\u0111aju da bi im tako bilo bolje, odnosno da bi uve\u0107ali korist? Dakle, kada bi politi\u010dari bili \u201eracionalniji\u201c, vi\u0161e bi me\u0111usobno li\u010dili. Mo\u017eda imaju i neke druge motive, pored rezona koji ovaj tekst opisuje? Mo\u017eda je realnost slo\u017eenija od igre preskakanja dva prodavca, iz ovog teksta. Mo\u017eda su politi\u010dari racionalni, ali je njihovo racionalno pona\u0161anje slo\u017eenije? Puno je razloga o kojima mo\u017eemo da razmi\u0161ljamo.<\/p>

Dr Nikola Mladenovi\u0107, politikolog<\/p>

Za dalje \u010ditanje, preporu\u010dujem slede\u0107u literaturu:<\/p>

Budge, Ian. 1994. \u201eA New Spatial Theory of Party Competition: Uncertainty\u201c, Ideology and \u00a0\u00a0\u00a0 Policy Equilibria Viewed Comparatively and Temporally.\u201c British Journal of Political \u00a0 Science 24(4): 443\u201367.<\/p>

Cox, Gary. 1990. \u201eCentripetal and Centrifugal Incentives in Electoral Systems.\u201c American \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Journal of Political Science 34(4): 903\u201335.<\/p>

Downs, Anthony. 1957. An Economic Theory of Democracy<\/em>. New York: Harper and Row.<\/p>

\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Elster, Jon. 2007. Explaining Social Behavior: More Nuts and Bolts for the Social \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Sciences<\/em>. Cambridge: Cambridge University Press.<\/p>

Hotelling, Harold. 1929. \u201eStability in competition.\u201c The Economic Journal 39(153): 41\u201357.<\/p>

Neumann, John von & Oskar Morgenstern. 1953. Theory of Games and Economic Behavior<\/em>. \u00a0\u00a0\u00a0 Princeton: Princeton University Press.<\/p>

Strom, Kaare. 1990. \u201eA Behavioral Theory of Competitive Political Parties.\u201c American Journal \u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 of Political Science 34(2): 565\u201398.<\/p>

Naslovna fotografija: Mikhail Nilov on pexels.com<\/a><\/p><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/section><\/div><\/div><\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da li politi\u010dari biraju politike na \u201eracionalan\u201c na\u010din? Mo\u017eda bi nam intuicija sugerisala negativan odgovor. Me\u0111utim, postoji jedan pristup tuma\u010denju politike koji se zove teorija racionalnog izbora (Rational Choice Theory) koji poku\u0161ava da objasni ono \u0161to ljudi u politici rade. <\/p>\n","protected":false},"author":30,"featured_media":1797,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[50,56],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1793"}],"collection":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/30"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1793"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1793\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1803,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1793\/revisions\/1803"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1797"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1793"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1793"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1793"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}