{"id":18,"date":"2020-03-05T18:23:31","date_gmt":"2020-03-05T16:23:31","guid":{"rendered":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/?p=18"},"modified":"2022-12-16T14:35:26","modified_gmt":"2022-12-16T12:35:26","slug":"cudesno-drvo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/?p=18","title":{"rendered":"\u010cudesno drvo"},"content":{"rendered":"
\"\"
Cvet Paulovnije, fotografija Greg Lehej<\/figcaption><\/figure>

Nekada davno u Kini ro\u0111enje \u0107erke je pratila sadnja drveta. Sudbina tog drveta je pratila sudbinu devoj\u010dice: onog dana kada je pognute glave morala da, bez prava na prigovor, krene na formalno upoznavanje sa \u010dovekom uz \u010diju \u0107e narav morati da provede \u010ditav \u017eivot, o\u0161trila se sekira. Od drveta, zvanog kiri, pravio se name\u0161taj, klompe, muzi\u010dki instrumenti koji su bili poklon od porodice za odlaze\u0107u \u0107erku. Osim Azije, gde je bilo na ceni, cari\u010dino drvo (kako su ga jo\u0161 nazivali) je stiglo u Ameriku u XIX veku. Neuobi\u010dajeno za poslovnost Amerikanaca, ali \u0161irenje isto\u010dnom obalom nije bilo planski potez lukavih trgovaca, ve\u0107 slu\u010dajnost. Ako u prirodi uop\u0161te postoje slu\u010dajnosti. Izvozni tovar iz Kine je u sebi nosio i ne\u017eeljene goste \u2013 plodove cari\u010dinog drveta, koji su imali ulogu dana\u0161njih kuglica od stiropora- da za\u0161tite vredan tovar od neugodnog puta. Semenke tog ploda su se rasule po ameri\u010dkoj zemlji i tu dokazale jo\u0161 jedno svoje ime \u2013 od \u201ebrzorastu\u0107eg drveta\u201c su za\u010das nastale \u0161ume. Iz Kine su proizvodi od kiri drveta stizali u Evropu, gde su brzo postali veoma cenjeni, \u010dak toliko da legenda ka\u017ee da je svoj zvani\u010dan, latinski naziv, drvo dobilo u \u010dast princeze Ane Pavlovne, \u0107erke ruskog cara Pavla. Od tada je poznato kao Paulovnija.<\/p>

\"\"
Drvored Paulovnije, fotografija Alen Dragopulos<\/figcaption><\/figure>

Paulovnija je u tada\u0161nje doba imala pre svega estetsku vrednost. Svetle boje, mekano i pogodno za obradu dok je sve\u017ee, a opet nepodlo\u017eno deformaciji kad odstoji, predstavljalo je idealan materijal za name\u0161taj i ukrasne predmete. Paljenjem su se dobijale ugljene olovke, prah se koristio za vatromet, od kore se pravila boja a li\u0161\u0107e se koristilo za spravljanje sredstva protiv crva. Ostale kvalitete, a ima ih mnogo, Paulovnija je otkrivala postepeno, sloj po sloj. Uzmimo kao primer bilo koju zemlju u razvoju. Naravno da je takvoj dr\u017eavi potrebno mnogo drveta. Ali i sve vi\u0161e plodnog zemlji\u0161ta. Tako plu\u0107a gube bitku sa stomakom. \u0160ume se seku, a zemlja postaje gola sve dok neko ne shvati da \u0107e biti problema i sa stomakom. Erozija ugro\u017eava njive, a gra\u0111e je sve manje. Tada bi ta dr\u017eava trebalo da donese mudru odluku da po\u0161umi opet zemlju i svuda zasadi Paulovniju. Napravi stablima zaklone od vetra za useve i smanji njegove nalete za 30%, i pove\u0107a vla\u017enost za desetak odsto. Pa \u010dak i da pome\u0161a Paulovniju sa \u017eitaricama i povr\u0107em. Ako se stabla postave na odgovaraju\u0107oj udaljenosti unutar njive sa posejanom p\u0161enicom, prinos se pove\u0107ava za 7\u201312%. A da ne pri\u010damo o tome da je u pitanju drvo koje brzo raste i kome je potrebna minimalna nega i ulaganje. U prvoj godini ve\u0107 dosti\u017ee visinu od 3\u20134,5 metra, a zrelu visinu od desetak metara ima u tre\u0107oj godini. Njegovo ogromno li\u0161\u0107e je sjajna sto\u010dna hrana i \u0111ubrivo. Ako se na njivi od jednog hektara posadi 50 stabala, za 10 godina se dobije 20\u201330 kubika kvalitetnih drva. Ukoliko se od pose\u010dene Paulovnije naprave briketi, dobije se ogrev sa energetskom vredno\u0161\u0107u uglja a bez \u0161tetnih sastojaka u dimu. Plu\u0107a ponovo di\u0161u. Projekat po\u0161umljavanja Kine Paulovnijom je rezultovao pove\u0107anjem proizvodnje hrane za 30% u ravnicama i zaustavljanjem erozijem na oko 3 miliona hektara zemlje. Tako\u0111e, Paulovnija je drvo izbora za po\u0161umljavanje Australije, Nema\u010dke, Amerike i Paname. Ali ne i za Srbiju.<\/p>

\u0160ume se seku i slabo obnavljaju, jer ovde drvo jo\u0161 uvek spada u jeftin ogrev, pa je u ovim te\u0161kim vremenima tra\u017enja pove\u0107ana. U Vojvodini je situacija posebno kriti\u010dna. Kako ka\u017eu iz JP \u201eVojvodina\u0161ume\u201c, ukoliko se na vreme ne podignu zasadi, odnosno ne pove\u0107a \u0161umovitost Pokrajine sa sada\u0161njih \u0161est na 14 procenata, Vojvodini preti da od ekolo\u0161ke oaze postane prava pustinja. A Paulovniju retko ko pominje. Jo\u0161 1997. godine profesorka \u0160umarskog fakulteta Dragica Viloti\u0107 i in\u017eenjer Slobodan Vukojevac su zapo\u010deli pri\u010du o Paulovniji, ali o\u010digledno nisu nai\u0161li na razumevanje. Danas postoji zasa\u0111ena ogledna planta\u017ea na samom severu Vojvodine u peskovitom tlu, da bi se dokazao uspe\u0161an rast Paulovnije i na takvom, vrlo lo\u0161em tlu. I zaista, ovo \u010dudesno drvo i tu uspeva. Bez obzira na to, projekat \u201e\u010cudesno drvo\u201c \u0107e u Srbiji morati da sa\u010deka neka mudrija vremena.<\/p>

\u017deljko Stankovi\u0107<\/strong> je je diplomirani in\u017eenjer organizacionih nauka iz Po\u017earevca, saradnik MozaIQ-a u oblasti ekologije.<\/p><\/blockquote>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nekada davno u Kini ro\u0111enje \u0107erke je pratila sadnja drveta. Sudbina tog drveta je pratila sudbinu devoj\u010dice: onog dana kada je pognute glave morala da, bez prava na prigovor, krene na formalno upoznavanje sa \u010dovekom uz \u010diju \u0107e narav morati da provede \u010ditav \u017eivot, o\u0161trila se sekira. Od drveta, zvanog kiri, pravio se name\u0161taj, klompe, […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":20,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[55],"tags":[10,9],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18"}],"collection":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":765,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18\/revisions\/765"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/20"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}