Kipu (Quipu, Khipu) poti\u010du iz perioda Inka, 1400-1532 godine. Kraljevstvo Inka je nastalo u 14. veku i prostiralo se na teritoriji dana\u0161njeg Ekvadora i Perua, sa glavnim gradom Kosko (Cuzco), u visokim Andima. Na vrhuncu razvoja, zahvatalo je i delove dana\u0161njeg \u010cilea, Bolivije i Argentine. Narod Inka nije imao pismo, ali je imao kipu!<\/p>
Kipu se sastoji od vi\u0161e kanapa, od kojih je jedan glavni, postavljen horizontalno, a ostali se vezuju da vise sa njega vertikalno. Kanapi su razli\u010ditih boja, a svaka boja je imala svoje zna\u010denje. Na kanapima se nalazi i odre\u0111en broj \u010dvorova, koji nose numeri\u010dko zna\u010denje. Vrsta i boja kanapa nose tako\u0111e razli\u010dite informacije.<\/p>
Ve\u0107ina dosad prona\u0111enih kipua poti\u010de iz 15. i prve polovine 16. veka. U dokumentima kolonizatora stoji da su kipu kori\u0161\u0107eni za prikupljanje, \u010duvanje i slanje podataka po trka\u010dima \u0161irom kraljevstva.<\/p>
Veliki broj ovih pomagala uni\u0161tili su \u0161panski konkvistadori u 16. veku. Sa\u010duvano ih je oko 600 u muzejima i privatnim kolekcijama \u0161irom sveta.<\/p>
Prim\u0430rni k\u0430bl je su\u0161tinska komponenta svakog kipu; to je kanap za koji su svi drugi vezani. Ve\u0107ina osnovnih kablova su od spojenih i upredenih kanapa, iako postoje primeri osnovnih kablova koji su oja\u010dani \u0161tapom. Tipi\u010dno, primarni kabl je deblji od svojih privezaka. Kada su zaklju\u010deni, primarni kablovi \u010desto imaju na kraju udvostru\u010den \u010dvor. Privezak-kablovi vise sa primarnog kabla. Privesci mogu biti raspore\u0111eni blizu jedan uz drugog, ili razmaknuto. \u010cesto su privesci raspore\u0111eni u jasnim grupama. Grupe mogu biti odvojene razmakom, ili ozna\u010dene promenom boje kablova \u2013 privezaka. Privezak mo\u017ee imati dodatne kablove koji vise sa njega; takvi kablovi predstavljaju \u201efilijale\u201c. \u010cvorovi su vezivani na razne na\u010dine, \u0161to je tako\u0111e predstavljalo razli\u010dite informacije, \u010dije zna\u010denje nije u potpunosti poznato.<\/p>
Ve\u0107ina sa\u010duvanih kipu su napravljeni od pamuka. Manji broj kipu je od vune alpaka (vrsta lame). Pamuk je uglavnom u prirodnim bojama: bela, svetlo braon, tamno braon i zelena. Kod nekih kipu su vlakna bojena i u nijansama osnovne boje, kako bi se pro\u0161irio asortiman.<\/p>
Boja kanapa je ozna\u010davala vrstu informacije. Na primer, broj goveda je vo\u0111en na zelenim kanapima, dok je broj ovaca \u2013 na \u017eutim.<\/p>
\u00a0 Kipukamajosi (kreatori i \u010duvari kipu) u svakom selu vezivali su \u010dvorove na odre\u0111enim kanapima bele\u017ee\u0107i tako broj grla stoke, merice \u017eitarica, ro\u0111enu decu, izre\u010dene presude\u2026Po kuririma, kipu su slati okru\u017enim stare\u0161inama, koji su na svojim kipu vezivali po jedan \u010dvor za deset seoskih (Inke su koristili decimalni brojni sistem). Ti Kipu su dolazili do vladara, koji je tako znao \u010dime raspola\u017ee. Ako ima dovoljno hrane i podanika, preduzimao je osvaja\u010dke pohode. U protivnom, verovatno je posezao za diplomatskim merama.<\/p>
Garcilaso de la Vega, \u0161panski hroni\u010dar iz 17. veka, zapisao je:
\u201eIako su za kipukamajose birani ozbiljni i po\u0161teni ljudi, njihov broj je u svakom selu, u zavisnosti od njegove veli\u010dine, bio od najmanje \u010detiri, do dvadeset ili trideset. Svi oni su vodili istu evidenciju, kako bi se izbegle gre\u0161ke.\u201c (ili zloupotrebe!)<\/p>
Da se podsetimo:
Osnovne karakteristike informacionog sistema su
\u2013 prikupljanje
\u2013 obrada
\u2013 \u010duvanje
\u2013 distribuiranje informacija.
Sve te karakteristike ima i Kipu!
I da rezimiramo:
po svim karakteristikama, kipu sistem je prvi poznati Government Information System. Njegova najslabija karakteristika svakako je bio \u2013 hardver!<\/p>
Prof. Dr. Dragana Be\u010dejski-Vujaklija<\/strong> je vanredni profesor u penziji Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu.<\/em><\/p> <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Jedan od najstarijih ure\u0111enih sistema za prikupljanje, \u010duvanje, obradu i distribuciju informacija<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":692,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[56],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/190"}],"collection":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=190"}],"version-history":[{"count":20,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/190\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":752,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/190\/revisions\/752"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/692"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=190"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=190"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=190"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}