{"id":1922,"date":"2025-07-15T16:26:34","date_gmt":"2025-07-15T14:26:34","guid":{"rendered":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/?p=1922"},"modified":"2025-07-19T00:33:54","modified_gmt":"2025-07-18T22:33:54","slug":"zimski-semestar-u-lincu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/?p=1922","title":{"rendered":"Zimski semestar u Lincu"},"content":{"rendered":"

Rezultati su stigli, rekordni sam potro\u0161a\u010d \u0161tajerskih jabuka u kilogramskim kutijama.
Stigao sam da se kao rekorder poslednjeg dana februara s evropskim kolegama i tandemom profesora uspenjem na petoprsti plato Dah\u0161tajna, dvema gondolama, sa \u0161tapovima i navlakama s kramponima za obu\u0107u po snegu. Misteriju srednjeg prsta profesor i ja nismo uspeli da odgonetnemo. Naime, za razliku od ostala \u010detiri prsta koja su \u010deli\u010dne terase s prozirnim stajali\u0161tem, srednji ima produ\u017eetak nalik na skakaonicu kojoj pristup brani ograda i natpis. Iako je plato izuzetno visok, deluje nisko za skok s padobranom.
Orkanski visovi, to je sigurno. Vetar koji preti da vas oduva nazad u Gornju Austriju (a promenili smo nekoliko vozova da iz te pokrajine do\u0111emo ovde) i ble\u0161tavo sunce koje maltene onemogu\u0107ava fotografisanje. Pa zaslu\u017eena be\u010dka \u0161nicla, ko zna koliko daleko od Be\u010da. Ne \u010dudi onda \u0161to joj i koleginica \u0160panjolka prisvaja poreklo, ne zovu\u0107i je \u010dak ni \u0161niclom, a kamoli be\u010dkom.<\/p>


Gradi\u0107 Hal\u0161tat, odakle se brodi\u0107em vra\u0107amo na \u017eelezni\u010dku stanicu, neizrecivo je lep.
Prvu be\u010dku pojeo sam sredinom oktobra u Lincu, na Postlingbergu. OeAD, \u010diji sam postdiplomski stipendista, poveo nas je u obilazak grada vozi\u0107em nalik na vrnja\u010dki, a onda na breg Postling tramvajem razli\u010ditim od \u010detiri gradska utoliko \u0161to izgleda kao da je iz 19. veka, kad je ovde i po\u010deo da saobra\u0107a.
OeAD je ugostio oktobra nas stipendiste svih boja u svojoj centrali u Be\u010du, kad sam i sa\u010dekao paket zimske ode\u0107e s na\u0161eg Fakulteta pedago\u0161kih nauka, gde sam na do\u0161kolovanju za nastavnika informatike, a gost Pedago\u0161kog fakulteta Univerziteta Gornje Austrije.<\/p><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/section>

\"StipendiWien,<\/figure><\/div>
\"Pobednici<\/figure><\/div>
\"S<\/figure><\/div><\/div>
<\/div>
<\/i>Prethodna<\/span><\/div>
<\/i>Slede\u0107i<\/span><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/section>

Posle dve radionice, izme\u0111u kojih sam imao zvani\u010dno fotografisanje kao jedan od desetoro koji su prvi poslali svoju biografiju (na nema\u010dkom, iako je bilo dovoljno na engleskom), a pre ugovorene ture Be\u010dom, metroom sam bez karte oti\u0161ao u prodavnicu plo\u010da. Zahvaljuju\u0107i kontroloru koji o\u010dito nema gramofon, zlatna plo\u010da ko\u0161tala me je sto i kusur evra vi\u0161e\u2026Po povratku vozom u Linc, odlazim kolima s kolegama na pola puta izme\u0111u Linca i \u010de\u0161kog Budvajza, \u0161to je mar\u0161ruta dva veka stare \u017eelezni\u010dke ko\u010dije, \u010dijih sada\u0161njih nekoliko stotina metara, u vagonu koji vu\u010de konj, snimamo kao projekat virtuelne realnosti za kurs novih medija i metoda rada u nastavi istorije. Jedini sam \u010diji maternji jezik nije nema\u010dki.No\u0107 ve\u0161tica ve\u0161to i nemaskirano, kao i svi u publici, provodim na koncertu hambur\u0161ke Line Mali, koja debituje u Lincu, a samim tim i u rasprodatom Posthofu, koji je u blizini dunavske luke slu\u017eio kao jedna od zgrada nekada\u0161nje \u017eelezni\u010dke stanice. Ako sam dobro samouko rekonstruisao istoriju gradskog urbanizma. Linc je te ve\u010deri bio mali za Linu.Prve subote u novembru odlazim u Kulturhof na koncert novih be\u010dkih nada, grupe Frojde (radost). Radosno setni i poletni, basistkinja i drugari, ozarili su me. Video sam plakat na Univerzitetu umetnosti i oti\u0161ao na koncert. Uo\u010di svoje austrijske turneje objavili su debi plo\u010du \u201eSalc\u201c, i oni su, valjda, prvi put u Lincu, kao uostalom i ja, i eto nam spone. Hektolitri vode otekli su Dunavom, uz \u010diju starogradsku obalu je Kulturhof i ku\u0107a Johana Keplera, ali intelektualnu nit od fizike do muzike nije pokidao pro\u0161li vek. U Keplerov salon sam kasnije oti\u0161ao na tribinu o fa\u0161izmu i sa svojih 39 godina bio me\u0111u najmla\u0111ima.Rabhajm, studentski dom u kom sam proveo zimski semestar, u blizini je Keplerovog univerziteta, na samom je severu Linca, na levoj obali Dunava. Ja sam na svoj fakultet odlazio kao iz novobeogradskog studenjaka na ETF, recimo. Ovo pi\u0161em na Fro\u0161bergu, u istoimenoj ulici s brojem 7, \u0161to je i ime studentskog doma u koji sam se preselio. Ako ostanem pri beogradskim analogijama, ovo je Senjak, tj. \u201e\u017dabljak\u201c (Fro\u0161 \u2013 \u017eaba). LASK ovde ima svoju Rajfajzen arenu, gde je jesenas Liverpul do\u0161ao, video i ubedljivo pobedio.U me\u0111uvremenu sam postao \u010dlan Mense (Gornje) Austrije; doma\u0107ini su uva\u017eili moje punoletne kragujeva\u010dke rezultate, primili me u \u010dlanstvo i redovno pozivaju na dru\u017eenja. Odazvao sam se no\u0107nom i sne\u017enom obilasku svih nekada\u0161njih kapija Linca. Vodi\u010d je bio obu\u010den kao davni \u010duvari, stra\u017eari ili ve\u0107 neko tre\u0107i, nose\u0107i sve te prastare rekvizite.<\/p><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/section>

\"\"<\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/section>

Austrijska Mensa me je vodila i u be\u010dko sedi\u0161te nacionalne televizije ORF, u publiku kviza \u201eKlever\u201c (https:\/\/tv.orf.at\/program\/orf1\/clever-die108.html), u kom su u\u010destvovali i \u010dlanovi Mense, pobe\u0111ivali i gubili od ostalih. Sebe sam pre toga vodio i u KAPU, lin\u0161ki klub u kom je nastupio italodisko trio zavodljive peva\u010dice Nuovo testamento, \u010dija predgrupa je bila dualna, belorusko-nema\u010dka Violentna omladina. Naplesao sam se prili\u010dno, pa \u010dak i uz pesme s albuma skoro objavljenog.
Prvog decembra me\u0111unarodni \u017eiri proglasio je \u201eMaskaradu\u201c, kratki film koji sam s petoro austrijskih kolega snimio za \u010detiri novembarska dana, najboljim na jubilarnom, desetom EDIT-u, edukativnom nadmetanju desetak evropskih fakulteta u filmovima kra\u0107im od \u010detiri minuta, snimljenim za najvi\u0161e \u010detiri dana nakon objave tri klju\u010dne re\u010di (https:\/\/www.editvideochallenge.org\/hall-of-fame.html). Narednog \u010detvrtka gostovao sam s kolegom i koleginicama u potkastu posve\u0107enom EDIT-u (fro.at\/tera-fm-ueber-die-edit-educational-video-challenge), a dve sedmice kasnije bio sam gost na temu Srbije, na\u0161ih \u0161kola. (dorftv.at\/video\/43606).
Glasao sam u po\u010dasnom konzulatu koji odnedavno imamo u Lincu (u svojoj O\u0160 ne glasam), a na novogodi\u0161nji do\u010dek otputovao sam vozom u ne tako daleki Minhen, sletev\u0161i potom na ne\u0161to dalji ni\u0161ki aerodrom tek tri nedelje kasnije, prvi put se vrativ\u0161i u Srbiju posle skoro \u010detiri meseca. Ve\u0107 sutradan sam se vratio u Linc nose\u0107i fakultetsku diplomu na nostrifikaciju.
Planinarili smo Postalmom, zavejanim kako samo austrijski Alpi mogu da budu. Ta i na po\u010detku teksta opisana ekskurzija dva su vrha ove zime pune vrhova. U Austriji se sneg zadr\u017eava do kraja maja, pa mo\u017eda osvojimo jo\u0161 koji vrh.<\/p>

Petar Krstev, nastavnik matematike u jagodinskom selu Duboka, \u010dlan Mense od 2006, za MozaIQ pi\u0161e od 2012, pod starim i novim prezimenom.\u00a0<\/p>

Fotografije: Jelena Ojo, OeAD, PH-OOe<\/p><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/section><\/div><\/div><\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Misteriju srednjeg prsta profesor i ja nismo uspeli da odgonetnemo. Naime, za razliku od ostala \u010detiri prsta koja su \u010deli\u010dne terase s prozirnim stajali\u0161tem, srednji ima produ\u017eetak nalik na skakaonicu kojoj pristup brani ograda i natpis. Iako je plato izuzetno visok, deluje nisko za skok s padobranom.
\nOrkanski visovi, to je sigurno. Vetar koji preti da vas oduva nazad u Gornju Austriju (a promenili smo nekoliko vozova da iz te pokrajine do\u0111emo ovde) i ble\u0161tavo sunce koje maltene onemogu\u0107ava fotografisanje. Pa zaslu\u017eena be\u010dka \u0161nicla, ko zna koliko daleko od Be\u010da.<\/p>\n","protected":false},"author":30,"featured_media":1924,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[50,62],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1922"}],"collection":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/30"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1922"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1922\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1940,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1922\/revisions\/1940"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1924"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1922"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1922"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1922"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}