{"id":2042,"date":"2026-04-14T15:49:55","date_gmt":"2026-04-14T13:49:55","guid":{"rendered":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/?p=2042"},"modified":"2026-04-14T16:32:34","modified_gmt":"2026-04-14T14:32:34","slug":"kako-vidimo-boje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/?p=2042","title":{"rendered":"Kako vidimo boje"},"content":{"rendered":"

Da li ste se ikada zapitali na koji na\u010din na\u0161e oko vidi boje? Odakle te boje dolaze, kako nastaju?
Na koji na\u010din se generi\u0161u boje na ekranima, a na koji na\u010din na fizi\u010dkim predmetima?<\/p>

\u00a0Glavni razlog na\u0161eg vi\u0111enja boje je svetlost! Od svetlosti zavisi koju boju \u0107e na\u0161e oko da opa\u017ea u datom trenutku.<\/p>

Svetlost<\/b><\/p>

Svetlost je sastavljena od \u010destica svetlosti, zvanih fotoni. Na\u0161e oko mo\u017ee da vidi samo odre\u0111ene fotone, odnosno samo jedan deo elektromagnetnog spektra. Taj deo nazivamo vidljivi deo spektra i njegov opseg radijacije obuhvata talasne du\u017eine od 380 do 740 nanometara (nm). U taj deo spektra spadaju sve, na\u0161em oku, poznate boje, od ljubi\u010daste (380 nm) do crvene (740 nm). Preostali deo spektra deli se na dva glavna dela, od kojih je jedan sa talasnim du\u017einama kra\u0107im od vidljivih (ultraljubi\u010dasto (UV) zra\u010denje, X-zraci (rendgenski zraci) i gama zraci), a drugi sa du\u017eim talasnim du\u017einama (infracrveno (IR) zra\u010denje, mikrotalasi, radio talasi).<\/p>

<\/p><\/div><\/div><\/div>

\"\"
VIDLJIVI DEO SPEKTRA<\/figcaption><\/figure><\/div><\/div><\/div>

<\/p>

Ljudsko oko sadr\u017ei tri razli\u010dita tipa fotoreceptora, poznatih kao \u010depi\u0107i. U pitanju su stimulusi svetla crvene (R), zelene (G) i plave (B) boje \u010dijim me\u0161anjem je mogu\u0107e dobiti skoro sve boje koje ljudsko oko mo\u017ee da razazna. Kada svetlost stigne do na\u0161eg oka, konkretno mre\u017enja\u010de, stimuli\u0161u se odre\u0111eni \u010depi\u0107i. Od talasne du\u017eine svetlosnih zraka, zavisi\u0107e koji \u010depi\u0107i su u kojoj meri stimulisani i na taj na\u010din na\u0161e oko \u0107e \u201eformulisati\u201c boju koju prosle\u0111uje na\u0161em mozgu.<\/p>

Reprodukcija boja<\/b><\/p>

Sistemi za reprodukciju boja su tehnologije i metode koje se koriste za prikazivanje i stvaranje boja na razli\u010ditim medijima, kao sto su ekrani i \u0161tampani mediji. Osnovni princip reprodukcije boja le\u017ei u \u010dinjenici da se sve vidljive boje mogu dobiti me\u0161anjem tri osnovne boje. U sistemima za reprodukciju boja razlikujemo dve osnovne metode me\u0161anja boja svetla. U pitanju su aditivna sinteza (me\u0161anje boja dodavanjem svetlosti) i suptraktivna sinteza (me\u0161anje boja oduzimanjem svetlosti).<\/p>

Aditivni model me\u0161anja boja koristi se na ure\u0111ajima koji emituju svetlost, poput televizora, monitora i mobilnih telefona. Kod aditivnog me\u0161anja, boje se generi\u0161u dodavanjem tri primarne boje, crvene (R), zelene (G) i plave (B), u razli\u010ditim koli\u010dinama. Svaki piksel na ekranu se sastoji od tri subpiksela (R, G i B) \u010dija se ja\u010dina menja kako bi se dobila \u017eeljena boja. Kada se sve tri osnovne boje me\u0161aju u jednakim ja\u010dinama, dobija se bela svetlost. Odsustvo sve tri boje rezultuje crnom.<\/p>

Suptraktivni model me\u0161anja boje koristi se prilikom \u0161tampe. Boje se stvaraju nano\u0161enjem pigmenata ili mastila na povr\u0161inu koja reflektuje svetlost (npr. papir). Ovi pigmenti apsorbuju odre\u0111ene talasne du\u017eine svetlosti, a reflektuju druge. U ovom slu\u010daju, 3 primarne boje koje se koriste da bi se dobile sve ostale boje spektra su cijan (C), magenta (M) i \u017euta (Y). Crna se dobija me\u0161anjem sve tri primarne boje, dok je bela podrazumevana boja. Dodatna boja koja se koristi je crna (K). Dodaje se iz prakti\u010dnih razloga kako bi se dobila \u201e\u010distija i tamnija\u201c crna boja (npr. za \u0161tampu teksta).<\/p>

<\/p><\/div><\/div><\/div>

\"\"
RGB (levo), CMYK(desno)<\/figcaption><\/figure><\/div><\/div><\/div>

\u00a0<\/p>

Crna i bela<\/b><\/p>

Crna i bela nisu boje. One su, zajedno sa sivim tonovima, klasifikovane kao ahromatske boje jer nemaju nijansu. Crna se defini\u0161e kao odsustvo svih boja (apsolutno odsustvo svetlosti). Bela je suprotnost crnoj. Ona se defini\u0161e kao me\u0161avina svih boja u vidljivom spektru. Predmet koji je beo reflektuje svu vidljivu svetlost podjednako, bez apsorpcije odre\u0111enih talasnih du\u017eina \u0161to na\u0161 mozak percipira kao belu.<\/p>

Autor: Ana Radulovi\u0107,<\/b> Diplomirani in\u017eenjer grafi\u010dkog in\u017eenjerstva i dizajna, grafi\u010dki urednik \u010dasopisa MozaIQ<\/p>

\u00a0<\/p><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/div><\/section><\/div><\/div><\/div>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da li ste se ikada zapitali na koji na\u010din na\u0161e oko vidi boje? Odakle te boje dolaze, kako nastaju? Na koji na\u010din se generi\u0161u na ekranima, a na koji na\u010din na fizi\u010dkim predmetima?<\/p>\n","protected":false},"author":77,"featured_media":2046,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[50,56,1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2042"}],"collection":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/77"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2042"}],"version-history":[{"count":18,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2042\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2067,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2042\/revisions\/2067"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/2046"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2042"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2042"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2042"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}