( KRATKA OBRADA TEMA MONOGAMNOSTI, LJUBAVI I POLIAMORIJE OBRA\u0110ENIH U KNJIZI \u201eLJUBAV\u201d \u017dAKA ATALIJA, AUTORA BESTSELERA \u201eKRATKA ISTORIJA BUDU\u0106NOSTI\u201d) <\/p>
Po analogiji sa umre\u017eavanjem na internetu postoja\u0107e mre\u017ena ljubav, sentimentalni krug sa vi\u0161e osoba. Za to bi trebalo dva doma i dva mobilna telefona, ali ne i vi\u0161e veza? \u201ePredvi\u0111anje nije \u017eelja\u201d, ka\u017ee Atali, \u201eve\u0107 ukazivanje na kolektivnu orjentaciju koja je zasnovana na konkretnim podacima. Sve ukazuje na to da \u0107e monogamija da bude anahronizam za par decenija. Procesi opisani u mojoj knjizi \u201eLjubav\u201d se ve\u0107 de\u0161avaju. Na primer, to dokazuje brza evolucija homoseksualnog braka.\u201d \u201eJa govorim o transparentnosti i ona je nepodno\u0161ljiva, sve je izlo\u017eeno i vidljivo. Ono \u0161to je nekada bilo ilegalno ne samo da je bilo dru\u0161tveno pozdravljano ve\u0107 i ugovarano i ta politika je dugo bila ra\u0161irena praksa, iako se nije javno i otvoreno manifestovala. Procenjuje se da je vi\u0161e od 10% dece na Zapadu ro\u0111eno vanbra\u010dno i da je odraslo sa ocem koji nije njihov biolo\u0161ki otac, iako mo\u017eda on misli da jeste. U nekoj transparentnoj perspektivi, monogamna vernost \u0107e biti smatrana izve\u0161ta\u010denom i varvarskim obi\u010dajem\u201d. Postoji li poliamori\u010dna vernost? To izgleda kao kontradikcija samo po sebi. Poliamorija je saglasna sa verno\u0161\u0107u jer mo\u017ee da bude lojalnosti u promeni, koja je postala uro\u0111ena: mi \u017eivimo u tiraniji potro\u0161nje koja ju je na\u010dinila egzistencijalnim pravilom. Oni nas mogu pozivati da danas glasamo za jednog politi\u010dkog vo\u0111u a sutra za drugog lidera, ali da ostanemo 60 godina sa istom osobom? Kako mogu postojati dva doma i dva telefona a ne ve\u0107i broj ljubavi? Ukoliko ve\u0107ina nas ne bi \u010desto zamenjivala kola i ure\u0111aje, svetska ekonomija bi krahirala. U modernoj slobodi, zahteva se pravo da se ne bira. Ili jo\u0161 bolje: da se odabere veza za neko vreme, bez uticaja na izbor drugih ljudi ubrzo nakon toga. Ovaj stav \u0107e postati sve vi\u0161e nagla\u0161avan, a transparentnost \u0107e dovesti do afirmacije prava da se ima mnogo ljubavi, heteroseksualnih ili homoseksualnih, ali \u010de\u0161\u0107e diktiranih biseksualno\u0161\u0107u, trendu koji se brzo \u0161iri i dolazi na pozornicu. Po analogiji sa umre\u017eavanjem, postoja\u0107e mre\u017ea ljubavi: krug ljubavi u kome \u0107e postojati istovremeni i transparentni tj. neskriveni odnosi sa vi\u0161e osoba, koje \u0107e tako\u0111e imati vi\u0161e partnera. Feminizam je ekstremno reakcionarno pitanje i poliamorija \u0107e biti najnaprednije od razvijenih dru\u0161tava, a \u010dinjenica da ova tendencija izgleda sve verovatnija i bli\u017ea dana\u0161njici stvara preuveli\u010davanje ideje o lojalnosti povezane sa bur\u017eoaskim brakom. Ideji koja se oslanja na pro\u0161lost koja \u0107e uskoro nestati. To je poput filma sa zvukom koji kasni za slikom. To veli\u010da nerazdvojivost para na veoma \u017eustar na\u010din jer je sve to u vanrednom stanju. Ali pokaza\u0107e se da budu\u0107nost ostaje poliamoriji, koju ne treba me\u0161ati sa poligamijom, koja podrazumeva brak. U poliamoriji niko ne\u0107e pripadati nikome. Zar to nije nu\u017ean uslov za dru\u0161tvenu stabilnost ? \u201eNe, ja mislim da se to odnosi na poligeni\u010dnost zasnovanu na pojavi o\u010deva i majki, delom nalik onome \u0161to se ve\u0107 de\u0161ava u dana\u0161njoj pro\u0161irenoj porodici. Deca \u0107e biti gajena od jednog roditelja ili drugog para, a biolo\u0161ki roditelji \u0107e deliti vaspitne odgovornosti sa novim (bra\u010dnim) drugovima i biv\u0161im, sa biv\u0161im partnerima i strancima. Sve se kre\u0107e u tom pravcu, uklju\u010duju\u0107i ve\u0161ta\u010dku oplodnju koja \u0107e dovesti do sve ve\u0107eg odvajanja od seksualnosti i ljubavi.\u201d <\/p>
<\/p>
Reprodukcija \u0107e postati zadatak ma\u0161ina, dok \u0107e kloniranje i mati\u010dne \u0107elije omogu\u0107iti roditeljima \u2013 klijentima da uzgajaju organe po potrebi da bi se zamenili lo\u0161i (ili najnu\u017eniji). Neko dete se mo\u017ee uneti u matericu neke prethodne generacije iste porodice ili neke donatorke, a deca dva lezbejska para ro\u0111ena od istog donatora mogu se ven\u010davati, \u0161to \u0107e dovesti do pojave porodice sa samo dedama i babama. U daljoj budu\u0107nosti, deca mogu da budu za\u010deta, da rastu u matericama, i da budu ro\u0111ena iz spoljnih materica, bilo ve\u0161ta\u010dkih ili \u017eivotinjskih, uz veliku korist za sve: mu\u0161karce, jer se oni mogu reprodukovati bez oslanjanja na pripadnice drugog pola oko ro\u0111enja njihovih potomaka i \u017eene, jer \u0107e se osloboditi mu\u010dnog ra\u0111anja. Za kraj, dodao bih da bez obzira da li nam se ideje, odnosno predvi\u0111anja koja Atali daje, svi\u0111aju ili ne postoje veliki izgledi da ve\u0107ina nas do\u017eivi ovo. Ne ubijaj glasnika ako ti se vesti ne svi\u0111aju, stara je sintagma. Predlo\u017eio bih i da \u010ditaoci MozaIQ-a preporu\u010de drugima zanimljive nau\u010dne i\/ili nau\u010dnopopularne knjige, kao \u0161to \u0107u ja preporu\u010diti veoma zanimljivu knjigu \u201eOtka\u010dena ekonomija\u201d (Freakonomics) autora Stivena D. Levita i Stivena D\u017e. Dabnera. <\/p>
Rade Dragovi\u0107<\/strong>, dip in\u017e. organizacije informacionih sistema, ro\u0111en, \u017eivi i radi u Beogradu, po profesiji freelancer. Za MozaIQ pi\u0161e nakon kra\u0107e pauze <\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":" ( KRATKA OBRADA TEMA MONOGAMNOSTI, LJUBAVI I POLIAMORIJE OBRA\u0110ENIH U KNJIZI \u201eLJUBAV\u201d \u017dAKA ATALIJA, AUTORA BESTSELERA \u201eKRATKA ISTORIJA BUDU\u0106NOSTI\u201d) Po analogiji sa umre\u017eavanjem na internetu postoja\u0107e mre\u017ena ljubav, sentimentalni krug sa vi\u0161e osoba. Za to bi trebalo dva doma i dva mobilna telefona, ali ne i vi\u0161e veza? \u201ePredvi\u0111anje nije \u017eelja\u201d, ka\u017ee Atali, \u201eve\u0107 ukazivanje […]<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":1343,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[55],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/315"}],"collection":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/9"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=315"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/315\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1345,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/315\/revisions\/1345"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1343"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=315"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=315"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=315"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}