Pejza\u017e sa Haronom koji prelazi reku Stiks, Joakim Patinir (1515) <\/p>
\u00a0<\/div>\u201cWhat have we\u2019ve done to the world<\/p>
Look what we\u2019ve done<\/p>
What about all the peace<\/p>
That you pledge your only son\u2026<\/p>
What about flowering fields<\/p>
Is there a time<\/p>
What about all the dreams<\/p>
That you said was yours and mine\u2026\u201d<\/p>
Michael Jackson, Earth Song<\/p><\/blockquote>
Stihovi teksta o ekopoetici, hibrida ekologije i knji\u017eevnosti, uvode nas u polje zagrljaja prirode i pisca. Iz ovog areala izvire nekoliko pitanja: kako pisac u tekstu \u201edi\u0161e\u201d sa prirodom? U \u010demu je \u201eprirodnost\u201d teksta? I na kraju, mo\u017ee li knji\u017eevnost, i \u0161ire \u2013 umetnost, \u0161tititi i onako ugro\u017eenu biosferu? Knji\u017eevnost i ekologija su se kroz istoriju preplitale na vi\u0161e ravni: kroz deskriptivnu liriku, kroz prozne pejza\u017ee, ekolo\u0161ku dramu \u2013 ekodramu, ali i knji\u017eevne vrste sa muzi\u010dkim fonom, kao \u0161to je pastorala. Harmonizacija sopstva sa predelima prirode mogu\u0107a je kroz bu\u0111enje ekosenzitivnosti, ekoeti\u010dnosti, ekoperspektivizma, biocentri\u010dnosti, naturofilije kod \u010ditalaca, ali i ukazivanje na me\u0111uzavisnost \u010doveka kao bioelementa od ostatka prirode. Lirski subjekti, prozni likovi i dramska lica su tako fokalizatori izabranih ekolo\u0161kih problema kao \u0161to je, recimo, lekar Astrov u \u010cehovljevom Ujka Vanji, koji isti\u010de potrebu za\u0161tite ruskih \u0161uma od neracionalne se\u010de. Akteri knji\u017eevnih dela izra\u017eavaju sna\u017enu ljubav prema prirodi. Svojim primerom oni ukazuju na potrebu podizanja svesti o sopstvenoj moralnoj odgovornosti za prirodu. U literaturi isti\u010du zabrinutost za ekolo\u0161ku perspektivu sveta i pozivaju na odustajanje od stava da je \u010dovek mera svega. Ulaskom u pore ekopoeti\u010dkih tekstova otkrivamo da oni sadr\u017ee ekominimalizam, fluidnost izraza, ektropi\u010dnost, cikli\u010dnost, otvorenost, korporalnost i uzajamnu autonomnost prirode i knji\u017eevnog subjekta. Ekominimalizam podrazumeva insistiranje na jednostavnosti i odbacuje hermeti\u010dnost u korist jasnosti. Ekoporuka \u201ete\u010de\u02ee kroz stabilno strukturisan tekst, koji predstavlja metaforu uravnote\u017eenog, cikli\u010dnog odnosa \u010doveka i prirode. Pisac i priroda su tako u stanju uzajamnog po\u0161tovanja, kao celina i njen deo. Autonomija se odr\u017eava jer pisac uva\u017eava prirodu kao \u017eivi element. Zbog svega ovoga ekopoetika i prirodu i \u010doveka tretira kao telesne entitete \u2013 u tome le\u017ei organska priroda i jednog i drugog. Ekopoeti\u010dka tekstualna praksa je knji\u017eevna produkcija sa sna\u017enim ekolo\u0161kim anga\u017emanom. Ekopoeti\u010dki diskurs ima za cilj podizanje ekolo\u0161ke svesti svojih \u010ditalaca. To mo\u017eemo videti i u glavnom reprezentu ovakve knji\u017eevnosti, u njujor\u0161kom \u010dasopisu Ecopoetics.<\/p>
Njegov profil \u010dine rubrike ekopoezija, ekoproza, ekokritika, intervjui i prevodi. Ovaj \u010dasopis je izlazio aktivno od 2000. do 2009. godine, A njegovi najizrazitiji predstavnici su Forest Gender (Forrest Gander), D\u017eulijana \u0160par (Juliana Spahr), D\u017eek Kolom (Jack Collom) i D\u017eonatan Skiner (Johnatan Skinner). Gender u svojoj pesmi Citrus Freeze, u olfaktivnom semanti\u010dkom polju me\u0161a egzoti\u010dne mirise limuna i paljevine; u fokusu pesme Nuclear D\u017eulijane \u0160par je \u017eena \u2013 rezoner atomskog razaranja. D\u017eek Kolom ekolo\u0161ku poentu u pesmi Ecology anticipira na promi\u0161ljanju deponije kao istorije ljudske pohlepe, dok D\u017eonatan Skiner lirski subjekat u opusto\u0161enoj prirodi sme\u0161ta u arhetipski osmi\u0161ljenu odisejsku obezdomljenost. U pomenutoj lirici vidno je rizomsko mi\u0161ljenje, koje se slobodno plete i buja oko pojmova ekoapokalipse, ne-mesta, potisnutosti sopstva i netaknute pro\u0161losti prirode. Sve navedeno potvr\u0111uje savremenost, suvremenost i nu\u017enost ekolo\u0161kog delovanja kroz umetnost. Ekopoeti\u010dke poruke tako\u0111e mogu prenositi i drugi mediji: muzika, pozori\u0161te, film, slikarstvo, vajarstvo, balet, \u010dak i arhitektura. Sva ova umetni\u010dka stremljenja \u010diji je zajedni\u010dki cilj produbljivanje jedinstva \u010doveka sa prirodom danas, u digitalnom dobu, trebalo bi nazvati jednim imenom \u2013 ekoumetnost, to jest eko-art. Ona bi trebalo da bude jo\u0161 jedan kompleksan vid borbe za o\u010duvanje prirode i za odr\u017eivi razvoj \u010dove\u010danstva.<\/p>
Ekopoetika je tekst nastao na osnovu istra\u017eivanja srodnosti ekologije i knji\u017eevnosti, u saradnji sa Centrom za ekolo\u0161ko obrazovanje i odr\u017eivi razvoj iz Kragujevca.<\/p>
Vladimir B. Peri\u0107<\/strong> (1976) doktorirao je iz oblasti dadaisti\u010dke knji\u017eevnosti. Vodi SIG za nastavnike u Mensi. Urednik je \u201eKoraka\u201d, \u010dasopisa za knji\u017eevnost, umetnost i kulturu (M53). Mentor je u Centru za ekolo\u0161ko obrazovanje i odr\u017eivi razvoj. Radi u Muzi\u010dkoj \u0161koli \u201edr Miloje Milojevi\u0107\u201d u Kragujevcu<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pejza\u017e sa Haronom koji prelazi reku Stiks, Joakim Patinir (1515)\u00a0\u201cWhat have we\u2019ve done to the worldLook what we\u2019ve doneWhat about all the peaceThat you pledge your only son\u2026What about flowering fieldsIs there a timeWhat about all the dreamsThat you said was yours and mine\u2026\u201dMichael Jackson, Earth SongStihovi teksta o ekopoetici, hibrida ekologije i knji\u017eevnosti, uvode […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":67,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[55],"tags":[28,29,27],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/66"}],"collection":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=66"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/66\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":762,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/66\/revisions\/762"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/67"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=66"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=66"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=66"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}