{"id":70,"date":"2020-03-06T15:31:03","date_gmt":"2020-03-06T13:31:03","guid":{"rendered":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/?p=70"},"modified":"2022-12-17T12:02:27","modified_gmt":"2022-12-17T10:02:27","slug":"nas-clan-aleksandar-filimonovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/?p=70","title":{"rendered":"Na\u0161 \u010dlan – Aleksandar Filimonovi\u0107"},"content":{"rendered":"

Moje prve korake u obrazovanju zapo\u010deo sam u osnovnoj \u0161koli \u201eRadoje Domanovi\u0107\u02ee, na Novom Beogradu. Kako je moj otac zbog posla morao sve \u010de\u0161\u0107e da bude u Moskvi, a kasnije i u Londonu, od drugog do sedmog razreda sam bio u Matemati\u010dkom Liceju 1140 u Moskvi, gde sam \u201cpresko\u010dio\u201d \u010detvrti razred \u0161to je ina\u010de praksa ako je dotada\u0161nji uspeh bio bez ijedne dvojke, a osmi razred sam zavr\u0161io u\u00a0 \u201eNorth Bridge House School\u201d u Londonu. Zatim smo se vratili u Beograd gde sam zavr\u0161io \u010cetvrtu gimnaziju. Dalje \u0161kolovanje sam ponovo nastavio u Engleskoj gde sam upisao \u201eRoyal Holloway University of London\u201d i diplomirao na odseku Computer Science, uz blagu pomo\u0107 sportske stipendije (fudbalske), jer sam igrao i za All-star tim Londona. Posle sam nastavio da igram fudbal neko vreme, ali nisam imao stomak za sve radnje koje se tu odvijaju\u00a0i opredelio sam se za svoju drugu veliku ljubav \u2013 glumu. Bio sam \u010dlan gluma\u010dke grupe kod Mike Aleksi\u0107a, a potom sam tri godine proveo na usavr\u0161avanju na \u201eLee Strasberg\u201d institutu u Njujorku i Los An\u0111elesu. Umeo sam da zaradim novac od fudbala, manekenstva, konobarisanja, informatike, \u010dak sam radio i kao obezbe\u0111enje neko vreme, ali po\u0161to mi je gluma odabrana profesija, u kojoj sam se najvi\u0161e prona\u0161ao, prve novce sam po\u010deo da dobijam tokom studija, \u0161to za studentske filmove, \u0161to za nahovanje glasa za video-igre u Los An\u0111elesu, a potom je uz rast rezimea rastao i moj honorar. Trenutno se spremam za selidbu u Njujork, gde sam dobio glavnu ulogu kod rediteljke Sanje Be\u0161ti\u0107 na off-Broadway-u, kao i uloge u par filmova u Njujorku i Los An\u0111elesu. Na prvom \u010dasu glume su nam rekli da je \u010dekanje izme\u0111u poslova najte\u017ei deo ove profesije a mi smo, svi do jednog, to shvatili kao \u010dekanje od kad do\u0111e\u0161 na set, u 6 ujutro, obu\u010de\u0161 kostim, pro\u0111e\u0161 frizuru i \u0161minku, i onda par sati dok se ne nameste svetla. Ne, to je ono \u010dekanje kada shvati\u0161 da si ve\u0107 odrastao \u010dovek, sa ozbiljno\u0161\u0107u i odgovorno\u0161\u0107u prema sebi prvenstveno, a onda i prema svojoj porodici, i da ne sme\u0161 da se slomi\u0161 zbog sekiracije ho\u0107e li i kada nai\u0107i slede\u0107i posao. Odli\u010dan test karaktera. A radni dan na filmovima, u serijama i reklamama je ono \u0161to meni u principu odgovara; disciplina, dolazak na vreme, priprema za snimanje i onda ne\u0161to malo jo\u0161 vremena da se dovede\u0161 u stanje koje je potrebno za ulogu koju tuma\u010di\u0161.<\/p>

Imam majku Ljiljanu, oca Milo\u0161a i sestru Milicu. Bilo je i par vrednih devojaka, ali su nam se putevi razi\u0161li. Moja interesovanja su mnogobrojna, putujem \u010desto i tek treba da izgradim karijeru, umem da budem veoma emotivan i, kao i svi mi, da beskrajno logi\u010dki obrazla\u017eem pa nije lako iza\u0107i sa mnom na kraj. Otuda i moje razmi\u0161ljanje da \u0107e prava biti ona koja \u0107e pored tih emotivno-intelektualnih ekstrema uspeti da se dr\u017ei vere da smo jedno za drugo i da smo na kraju svi jednake du\u0161e.<\/p>

\"\"
Aleksandar Filimonovi\u0107 kao Petar Pan, fotografija Nemanja Novakovi\u0107<\/figcaption><\/figure>

Moji otac i majka su diplomirani ekonomisti, otac je bio i sportista, a majka umetnica. Od malena sam u\u010dio da je \u0161kola bitna, ali sam imao i neke druge dimenzije razmi\u0161ljanja; u sportu: instinkt, sportski duh, timski rad, disciplina, a u umetnosti: lucidnost, sposobnost da se uti\u0161a um i da se prepusti\u0161. Nisam umeo da ka\u017eem ne mnogim interesovanjima, sve \u0161to sam probao po\u0161tovao sam i zavoleo, od plesa, gitare, pevanja, raznih sportova, do razli\u010ditih dru\u0161tvenih i prirodnih nauka. Volim dobre i mudre ljude, od njih \u0107u puno vi\u0161e nau\u010diti nego od mo\u017eda superinteligentnih ali duhom slepih, jer \u0107e mi oni zagrejati srce i probuditi empatiju i motivaciju. Zna\u010di mi \u010dlanstvo u Mensi, po\u010dev od povr\u0161nih stvari, da sebi mo\u017eemo da ka\u017eemo: \u201eZnao sam da sam pametan\u02ee, do onih ozbiljnijih, poput kontakta sa inteligentnim ljudima i u\u010denja od njih. Najzanimljivije mi je kada vidim da se inteligentni ljudi mogu baviti konfliktima i ,,glupostima\u02ee kao i oni manje nadareni. To me onda podseti kako treba biti\u00a0 skroman i razvijati duhovni mir i emotivnu inteligenciju, jer na kraju sve u \u010demu postignem dobar rezultat, uz dozu mira i zadovoljstva, najvi\u0161e mi izaziva odgovornost da opravdam taj neki nivo za dobrobit sebe i drugih. Ono \u0161to mislim da je zajedni\u010dko za sve \u010diji je broj \u201epreko\u02ee jeste da imamo kapacitet da br\u017ee i dublje zaronimo u logiku ne bismo li re\u0161ili probleme, ali opet i mi koji smo, recimo \u201eformula 1\u02ee \u0161to se razmi\u0161ljanja ti\u010de, mo\u017eemo da upadnemo u \u201ed\u017eaba ste kre\u010dili\u02ee situaciju ako nam taj dar nije potkovan ljubavlju, dobrotom, kreacijom, ve\u0107 vre\u0111anjem i destrukcijom koji po pravilu voze formulu u pogre\u0161nom smeru. Na vrh piramide bih stavio duhovnu \u0161irinu iliti svest, a ispod, jednu do druge, emotivnu i logi\u010dku inteligenciju. Oprosti\u0107ete mi na neskromnosti, ali ja bih voleo da pomognem \u0161to ve\u0107em broju ljudi da budu sre\u0107niji. To \u0161to stremim ka gluma\u010dkim visinama jeste zbog skupa mojih talenata koji mi ne bi dali mira da se koncentri\u0161em, na primer, samo na nauku, kao neko ko \u0107e na taj na\u010din da pomogne ljudima. Da\u0107u sve od sebe da moj glas bude dovoljno bitan kako bih mogao da podelim znanje i dobrotu svih divnih ljudi koji su ostavili trag u mom \u017eivotu, nau\u010dili me na razne na\u010dine, \u017ertvovanjem svog vremena, \u017eivaca i pru\u017eanjem ljubavi da je najlep\u0161i ose\u0107aj na svetu\u00a0kada pomogne\u0161 nekome da bude mirniji i nasmejaniji, bilo kroz znanje, saose\u0107anje, prisustvo, pomo\u0107\u2026<\/p>

Da ljudima mogu da pru\u017eim od srca ono \u0161to sam ja od srca dobijao. Za\u0161to tako mislim? Vaspitali su me roditelji, familija i drugi dragi ljudi da budem zahvalan i da je radost najlep\u0161a kad se deli. \u017divotni savet, iz mog ugla, bio bi da ljudi uvek u\u010de da budu zahvalni, da vole, da pune srce svoje i da se ne pla\u0161e i ne dozvoljavaju egu da postavlja velike naduvane zidine sa namerom da nas \u0161tite, a koji bi nas u stvari zarobili i odsekli od drugih prstiju ruke koju zovemo \u017eivot. Mogu za sada da ponudim savet ili razgovor i dru\u017eenje, pogotovo na temu nekog od mojih iskustava, hobija, profesija, a kad smo ve\u0107 kod korisnih stvari, spasilac sam na vodi, skijam, vozim bord, ska\u010dem s padobranom\u2026 Radim puno toga i voleo bih da podelim iskustva sa ljudima kojima bi zna\u010dilo da \u010duju ne\u0161to i na neku od ovih tema. A kad budem doveo karijeru u red, onda verujem da \u0107u mo\u0107i i konkretnije da u\u010dinim. Ali, da ne pri\u010damo unapred, mora jo\u0161 puno da se radi do toga.<\/p>

\u010clan Mense, Aleksandar Filimonovi\u0107<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Moje prve korake u obrazovanju zapo\u010deo sam u osnovnoj \u0161koli \u201eRadoje Domanovi\u0107\u02ee, na Novom Beogradu. Kako je moj otac zbog posla morao sve \u010de\u0161\u0107e da bude u Moskvi, a kasnije i u Londonu, od drugog do sedmog razreda sam bio u Matemati\u010dkom Liceju 1140 u Moskvi, gde sam \u201cpresko\u010dio\u201d \u010detvrti razred \u0161to je ina\u010de praksa […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":72,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[31,2,30],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/70"}],"collection":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=70"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/70\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":761,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/70\/revisions\/761"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/72"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=70"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=70"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=70"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}