{"id":77,"date":"2020-03-07T15:18:28","date_gmt":"2020-03-07T13:18:28","guid":{"rendered":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/?p=77"},"modified":"2022-07-15T22:12:16","modified_gmt":"2022-07-15T20:12:16","slug":"sistem-nagradjivanja-kod-dece","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/?p=77","title":{"rendered":"Sistem nagra\u0111ivanja kod dece"},"content":{"rendered":"

De\u010dje igre<\/strong>, Piter Brojgel stariji, 1560 <\/p>

Jedan od osnovnih ciljeva vaspitanja je da podstakne unutra\u0161nju (intrizi\u010dnu) motivaciju, koja predstavlja \u017eelju za novim saznanjima bez obzira na nagradu ili prepreke, tj. nezavisno od spolja\u0161njih uticaja. Uro\u0111ena radoznalost se aktivira kada se stvari prezentuju kroz igru, na na\u010din prilago\u0111en detetu. Na taj na\u010din se dete mo\u017ee motivisati na bilo koju aktivnost. Vaspitna poruka bazirana na podsticanju upornosti i ulaganju truda kod dece dovodi do ostvarenja dugoro\u010dnih ciljeva, samoaktualizacije i pozitivne slike o sebi. \u201eLepo se pona\u0161aj kad do\u0111u gosti, pa \u0107e\u0161 od mene dobiti \u010dokoladu\u02ee, \u201eNemoj da se bacaka\u0161 po podu, evo kupi\u0107u ti \u0161ta god \u017eeli\u0161\u02ee, \u201eAko bude\u0161 odli\u010dan na kraju godine, dobi\u0107e\u0161 bicikl\u02ee, \u201eSamo ako ima\u0161 sve petice, mo\u017ee\u0161 da ide\u0161 sa dru\u0161tvom na more\u02ee\u2026 Koliko ste puta \u010duli sli\u010dne re\u010denice od prijatelja, poznanika ili ste ih sami izrekli? Da li su one bile sastavni deo va\u0161eg detinjstva? Mada se \u010desto isti\u010de kako je to \u201eza dobro deteta\u02ee, efekat je suprotan. U praksi, dok ima nagrade, ima i po\u017eeljnog pona\u0161anja, \u010dim se ona ukine (ili dete proceni da nije adekvatna ulo\u017eenom trudu), obi\u010dno se prekine sa po\u017eeljnim pona\u0161anjem. Za\u0161to je to tako? Ovakve poruke se baziraju na psiholo\u0161kom mehanizmu uslovljavanja putem potkrepljenja, a primenjuju sa ciljem oblikovanja pona\u0161anja. Po\u017eeljno pona\u0161anje se nagra\u0111uje (tzv. pozitivno potkrepljenje), a nepo\u017eeljno ignori\u0161e ili ka\u017enjava (tzv. negativno potkrepljenje). O\u010dekuje se da \u0107e dete s vremenom nau\u010diti \u0161ta je bolje za njega, pa \u0107e se pona\u0161ati socijalno po\u017eeljno. Primenjuje se \u0161irok dijapazon nagrada (nematerijalnih i materijalnih) i kazni (sre\u0107om, manje i u bla\u017eoj formi). Eksperimenti su pokazali da re\u017eim potkrepljenja uti\u010de na u\u010destalost po\u017eeljnog pona\u0161anja i da je najefikasniji nepravilni re\u017eim potkrepljenja, kada osoba ne zna kada \u0107e biti nagra\u0111ena. Mnogi roditelji bezuspe\u0161no poku\u0161avaju da motivi\u0161u decu za odre\u0111ene bazi\u010dne aktivnosti (pranje ruku pre i posle jela, spremanje igra\u010daka, zdrava ishrana i sl.), smatraju\u0107i da deca namerno kontriraju i ru\u0161e im autoritet, a u stvari ih nisu motivisali na pravi na\u010din. Cilj adekvatne motivacije je da se \u017eeljeno pona\u0161anje odvija i po prestanku stimulacije. Nemo\u0107ni roditelji koji ne oslu\u0161kuju de\u010dije potrebe i individualne razlike uglavnom nare\u0111uju, zavode gvozdenu disciplinu. To ima efekte na kra\u0107e staze, dete uz pritisak uradi ono \u0161to se od njega tra\u017ei, uradi to bezvoljno, da bi izbeglo kaznu ili kritiku, ali s vremenom sve \u010de\u0161\u0107e odbija poslu\u0161nost. Na duge staze takvo pona\u0161anje se ne u\u010dvr\u0161\u0107uje i nema koristi za dete. Najbolje je da roditelji sopstvenim primerom poka\u017eu \u0161ta je po\u017eeljno i \u0161ta se od deteta o\u010dekuje. Treba delovati u skladu sa individualnim razlikama, jer to \u0161to je za nekog podsticaj (npr. izostanak pohvale ili blaga kritika), za drugog je demotivi\u0161u\u0107i faktor.<\/p>

\"\"
Deca u Napulju, avgust 1944. godine. Fotografija: Vejn Miler<\/figcaption><\/figure>

Re\u017eim potkrepljenja se primenjuje da bi se dete motivisalo za odre\u0111enu aktivnost. Motivacija je proces koji usmerava delovanje pojedinca prema cilju. To je sve ono \u0161to podsti\u010de na aktivnost, \u0161to je usmerava i odre\u0111uje joj intenzitet i trajanje. Postoje spolja\u0161nja (ekstrinzi\u010dna) i unutra\u0161nja (intrizi\u010dna) motivacija. Spolja\u0161nja je bazirana na privla\u010dnosti nagrade (ili izbegavanju kazne) koja se dobije kada se ispolji odre\u0111eno pona\u0161anje, kao npr. u\u010denje za pohvalu, presti\u017e, ocenu, novac, materijalnu nagradu (bicikl, lutka, odlazak na more i sli\u010dno), ali i u\u010denje usled negativnih potkrepljiva\u010da kao \u0161to su ucena ili druge vrste uslovljavanja. Intrizi\u010dna motivacija je kada se u\u010di radi samog u\u010denja, \u017eelje za usavr\u0161avanjem i savladavanjem prepreka (pona\u0161anje uzrokovano unutra\u0161njim motivima). To je \u017eelja za novim saznanjima bez obzira na nagrade ili prepreke. Zadatak vaspitanja je da podstakne intrizi\u010dnu motivaciju, jer je to motivacija nezavisna od spolja\u0161njih uticaja i u direktnoj vezi sa samopouzdanjem, samostalno\u0161\u0107u i radnim navikama. \u0160ta je u stvari intrizi\u010dna (unutra\u0161nja) motivacija? To je detetov prirodni, istra\u017eiva\u010dki duh, uro\u0111ena radoznalost koja se aktivira kada se stvari prezentuju na na\u010din prilago\u0111en detetu, tj. kroz igru. Osnove prirodnih nauka se formiraju od najranijeg uzrasta, npr. deci se mo\u017ee na slikovit na\u010din pokazati kru\u017eenje vode u prirodi, \u0161ta je to ubrzanje, kako promena temperature uti\u010de na neke osobine stvari oko nas, \u0161ta se de\u0161ava kada se razmuti \u0161e\u0107er u vodi i sl. Decu treba podsticati da otkrivaju svet oko sebe, a ne opominjati i sputavati ih, jer \u0107e te \u201ene\u02ee poruke usvojiti i pla\u0161iti se i kada odrastu. Eksperimentisanje nije mogu\u0107e bez prljanja, pa je va\u017eno da roditelji budu svesni da upu\u0107ivanjem poruka tipa \u201enemoj\u02ee, \u201evidi kako si prljav\/a, ostavi to\u02ee blokiraju de\u010diju radoznalost. Ako se dete stalno opominje i sputava, gu\u0161i se prirodna radoznalost koja je osnova u\u010denja. Ne po\u010dinje dete da u\u010di polaskom u \u0161kolu, ve\u0107 mnogo ranije, kroz igru. Pozitivna slika o sebi, samopouzdanje i do\u017eivljaj sopstvene kompetencije se najbolje razvijaju sticanjem novih ve\u0161tina i uklju\u010divanjem dece u obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Motivacija je tesno povezana sa potrebama i njihovim zadovoljenjem. Najbolje je kad \u010dlanovi porodice me\u0111usobno usaglase potrebe. Npr. dete ima potrebu za blisko\u0161\u0107u sa roditeljima, naro\u010dito kad do\u0111u sa posla. Roditelji uzvra\u0107aju pa\u017enju, ali su istovremeno pritisnuti obavezama (spremanje ru\u010dka, nabavka i sl.), pa u \u017eelji da ih \u0161to pre zavr\u0161e isklju\u010duju dete iz pomenutih aktivnosti.<\/p>

Me\u0111utim, to je gre\u0161ka. Treba da \u0161to vi\u0161e uklju\u010de decu i u taj aspekt svog \u017eivota, naravno ako ona to \u017eele, bez insistiranja. Spremanje ru\u010dka \u0107e trajati du\u017ee, ali \u0107e se od mogu\u0107eg izvora sukoba pretvoriti u zajedni\u010dku aktivnost kojom su zadovoljene potrebe svih \u010dlanova porodice. Takva dru\u017eenja postavljaju temelje samopouzdanja deci. Umesto poruke \u201enemoj, smeta\u0161\u02ee \u010du\u0107e poruku \u201ehvala \u0161to poma\u017ee\u0161, ponosimo se tobom\u02ee. De\u010dija otvorenost \u0107e istovremeno pomo\u0107i roditeljima da svakodnevne monotone obaveze do\u017eivljavaju lep\u0161e. Zadovoljenje detetovih potreba treba da bude povezano sa pokretanjem na aktivnost. Igra je osnovna de\u010dija potreba, kroz igru se dete mo\u017ee motivisati na bilo koju aktivnost. Bitno je da se roditelji suzdr\u017ee od uslovljavanja tipa \u201eako bude\u0161 dobar kada budu bili gosti, dobi\u0107e\u0161 \u010dokoladu\u02ee ili npr. ako se dete kod napada besa (tzv. temper tantrum) umiri time \u0161to mu se kupi igra\u010dka (jer se roditelji boje osude okoline). Vaspitanjem po principu ucene detetu se \u0161alje poruka da u\u010di ne radi u\u010denja (unutra\u0161nja motivacija) ve\u0107 da bi dobilo nagradu (spolja\u0161nja motivacija). Vrlo brzo ono shvata da time mo\u017ee da trguje i cenjka se sa roditeljima. U nekom trenutku roditeljima \u201epukne film\u02ee pa ukinu nagradu bilo zato \u0161to nemaju sredstava za sve skuplje ispunjavanje zahteva ili ne \u017eele vi\u0161e da se pona\u0161aju prema pravilima koje su sami uveli, pa se dete oseti prevarenim. Suprotno od toga, najva\u017enija vaspitna poruka koju dete treba da usvoji je da bude uporno, da ne odustaje lako. Takvo pona\u0161anje dovodi do samoaktualizacije i ostvarenja dugoro\u010dnih ciljeva, \u0161to je sve u vezi sa pozitivnom slikom o sebi. Dakle, ne treba nagra\u0111ivati decu prema uspehu koji su ostvarila, ve\u0107 pre svega prema trudu koji su ulo\u017eila u savladavanje novih prepreka. Sistem nagra\u0111ivanja ne treba me\u0161ati sa svakodnevnim obavezama koje dete treba da ispuni, kao \u0161to su pranje ruku, spremanje igra\u010daka, pisanje doma\u0107eg i odlazak na spavanje na vreme. Budite svesni da nagrada koju im u tim slu\u010dajevima nudite nije ni\u0161ta drugo nego pokazatelj nemo\u0107i da motivi\u0161ete sopstveno dete. Prioritet treba da bude razgovor sa decom, ne samo \u201ekvalitetno\u02ee provoditi vreme, ve\u0107 to \u010diniti dovoljno dugo (bitan je i kvantitet). Va\u017eno je zainteresovati decu. Uklju\u010dite ih u sve \u0161to odgovara njihovom uzrastu, to \u0107e vas najpre usporiti, ali na kraju proizvodi neprocenjivo obostrano zadovoljstvo. Zato ste i postali roditelji: ne da biste natovarili sebi pregr\u0161t dodatnih obaveza, ve\u0107 zbog \u017eelje da svu ljubav koju ose\u0107ate prema partneru prenesete i na decu. Setite se toga pre nego \u0161to slede\u0107i put viknete jer se dete isprljalo, pogledajte kako u\u017eiva i ka\u017eite sebi \u201eto su samo stvari\u02ee i pridru\u017eite se igri, probudite dete u sebi i osetite radost \u017eivljenja. Su\u0161tina \u017eivota nije u ciljevima koje ste sebi postavili, ve\u0107 u putovanju do tog cilja. Sve je neuporedivo lep\u0161e ako umete da \u010ditate \u201eznakove pored puta\u02ee .<\/p>

Jasna Bulaji\u0107-Stepanovi\u0107<\/strong>\u00a0je psiholog i psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, psiholog\u00a0Mense Crne Gore i supervizor Mense BiH. Dugogodi\u0161nji je saradnik MozaIQ-a, i \u010dasopisa Pharma Medica.<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

De\u010dje igre, Piter Brojgel stariji, 1560Jedan od osnovnih ciljeva vaspitanja je da podstakne unutra\u0161nju (intrizi\u010dnu) motivaciju, koja predstavlja \u017eelju za novim saznanjima bez obzira na nagradu ili prepreke, tj. nezavisno od spolja\u0161njih uticaja. Uro\u0111ena radoznalost se aktivira kada se stvari prezentuju kroz igru, na na\u010din prilago\u0111en detetu. Na taj na\u010din se dete mo\u017ee motivisati na […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":78,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[59],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/77"}],"collection":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=77"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/77\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":759,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/77\/revisions\/759"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/78"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=77"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=77"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/mozaiq.mensa.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=77"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}