Festival ZDRAVO MLADI, Skoplje, subota 10. jun
Makedonski, tačnije skopski scenario „napisao” sam pre nešto više od mesec i po dana s dramaturgom koji me je pokupio kod starog jagodinskog izlaza na auto-put. Tri sata kasnije, oko 19 časova već smo bili u Skoplju, u severnom, „albanskom” delu grada, ispred Mladinskog kulturnog centra (MKC, nekadašnji „25. maj”), u čijoj se bašti, ali i unutrašnjosti, desetog juna održavao sedmi po redu festival nove muzike ZDRAVO MLADI. Nakon što smo (valjda) našli način da platimo parking koji ne plaćaju ni domaćini, i izabrali idealno mesto od brojnih slobodnih (neočekivano, ali stvarno), valjalo je kupiti i ulaznicu. Prodajno mesto bilo je dobro skriveno i solidno nepristupačno, jer izgleda da je politika festivala da što više ljudi bilo kako čuje/vidi svežu muziku, pa su čak i zastori prebačeni preko ograde kasnije pomereni, da bi i slučajni prolaznici uživali. Ostalo je oko sat vremena do početka festa, pa smo prešli Vardar i našli se na setu Felinijevog filma, kaže kritični dramaturg. Ja neću kritikovati novu skopsku arhitekturu, ne samo zato što sam obzirniji gost, nego i zato što dolazim iz Jagodine, čija je arhitektura… anarhotektura. Jeli smo i popili (kriglu razgovora), spremili se za koncerte. Kasnimo na mančesterske the Underground Youth. Imao sam pošiljku koju je trebalo da isporučim u tamošnju prodavnicu ploča (ništa nelegalno), pa smo iskoristili priliku da se podsmevamo – nama je bilo smešno, izvinite ako vama nije – tome što prodaju Nazareth (da, goste zaječarske Gitarijade, ali ne 1967, nego 2017!), no ne i one koji nastupaju na festu. Bini me privlači dobošarka, koja bubanj lupa stojećki, kao Mo Taker u the Velvet Underground, ali „podzemni podmladak” UG Youth naslušan je i bučnih the Jesus & Mary Chain, pa sam se odmah na početku utešio što ću propustiti Isusa &˛Meri na Egzitu.
Unutra počinje K-X-P, finski duo, trio, ko će ga znati, i bar dve osobe izvesno prisutne na sceni bile su dobrano maskirane. K i P mogla bi biti početna slova prezimena baš te dve osobe, a X je, kao što znamo, nepoznata. Bubnjanje je ovoga puta bilo iz sedećeg položaja, ali njegovo hipnotičko pulsiranje, koje spaja psihodelični rok s afričkim ritmovima, zvuči (još) razigranije, čemu smo i te kako umeli da se prepustimo. Ali, ne do kraja, jer napolju počinje glavni razlog dolaska, britanski Slowdive. Iz februarskog broja našeg časopisa znate ih kao šugejz, sanjivi pop bend, koji je ovog proleća objavio album posle 22 godine. Do te 1995. postojali su celih šest godina, i da, nova su muzika bez obzira na ove datume. Ubrzo počinje i kiša, pa pogledom u najnovije, prošlogodišnje patike – kao pravi šugejzer gledam u „cipele” – ustanovljavam da fan do mene ima istu, ali istu obuću! Mora da je i makedonski Vans odobravao neodoljiv popust. A nastup… kratak i prekrasan. Slowdive je u sat vremena napravio presek svoje biserne karijere, pa nije bilo dovoljno minuta za baš svaki dragulj s aktuelnog, nazivu benda istoimenog albuma, te ni za našu omiljenu „No Longer Making Time”, za koju se čuvalo mesto u srcu i memoriji mobilnog telefona. Izveli su zato hit godine „Sugar for the Pill”. Izveli su i klasike „Catch the Breeze” i „Crazy For You”, a osim povetarca uhvatili smo, ludi za njima, i spomenutu kišu, kojoj sam donirao ne tako malo suza uz „When the Sun Hits”, a poneka kap ostala je i za „Alison” koja je usledila. Onoliko sam pokisao, srećan. Memorija telefona ispunjena je snimkom pesme „Transition”, koja otvara debi album ženskog bas dua Kite Base. Duo čine Kendra Frost i basistkinja londonske grupe Savages, čije divlje sviranje basa potpuno opravdava naziv benda iz kojeg potiče. Za ovu priliku „posekle” su 9 inčeva duge nokte i svoj nojz pop emancipovale od uzora Nine Inch Nails.
Petar Krstev je završio Fakultet pedagoških nauka u Kragujevcu. Pored uređivanja radijskih programa i emisija u Jagodini i na internetu, objavljuje pesme i putopise. Za MozaIQ piše od 2012. godine.