Ideja da mašine mogu da misle rodila se još sredinom 20. veka, kada je britanski matematičar Alan Tjuring postavio pitanje: „Da li mogu mašine da misle?“ U svom radu “Computing Machinery and Intelligence”, izneo je eksperiment danas poznat kao Tjuringov test. Ideja testa bila je da pokaže da, ukoliko čovek ne može da prepozna razliku između komunikacije sa čovekom i mašinom, tada bi se mašina mogla smatrati inteligentnom.

Jedan od onih upornih zdravstvenih mitova koji se prenose s kolena na koleno glasi: „Ne izlazi napolje s mokrom kosom, prehladićeš se!“ Iako je ova rečenica postala gotovo ritualni savet svakog roditelja, bake ili deke, vreme je da je pogledamo iz ugla nauke – i zdravog razuma.

Za nestrpljive: može se izlaziti napolje s mokrom kosom. Slobodno! Samo pazite…

Vikend je stigao, konačno ste se opustili i naspavali. Sve je bilo super dok se niste uključili online. A tamo ne znate šta pre da gledate: dok ste spavali, drugi su se provodili, uživali. Shvatate da ste mnogo toga propustili

Važno je naučiti kada i kome reći „ne“, ali ne na rigidan, već na asertivan način u cilju očuvanja granica. Time se jača samopouzdanje i uspostavljaju zdravi međuljudski odnosi.

Ove godine se navršava 160 godina od rođenja finskog kompozitora Žana Sibelijusa (Jean Sibelius) (1865-1957). Prezime Sibelius je ujedno i brend – naziv programa za komponovanje. Ovaj softver omogućava razvoj kreativnosti kod muzičkih autodidakta (samoukih), ali ima i izuzetno jak i značajan obrazovni aspekat. Program je razvila kompanija Avid iz SAD tokom ranih 1990-ih upravo u periodu kada finsko obrazovanje doživljava značajan uspon, zajedno sa Nokiom, kompanijom najpoznatijom po mobilnim telefonima.

Matematika i književnost imaju polje preseka, a to je matematička poetika. Ovaj neočekivani spoj dva, u mnogo čemu različita znakovna sistema moguć je na planu strukture i eksperimenta, koji je nastupio s istorijskom avangardom i posebno pravcima kao što su dada i konstruktivizam.

Misteriju srednjeg prsta profesor i ja nismo uspeli da odgonetnemo. Naime, za razliku od ostala četiri prsta koja su čelične terase s prozirnim stajalištem, srednji ima produžetak nalik na skakaonicu kojoj pristup brani ograda i natpis. Iako je plato izuzetno visok, deluje nisko za skok s padobranom.
Orkanski visovi, to je sigurno. Vetar koji preti da vas oduva nazad u Gornju Austriju (a promenili smo nekoliko vozova da iz te pokrajine dođemo ovde) i bleštavo sunce koje maltene onemogućava fotografisanje. Pa zaslužena bečka šnicla, ko zna koliko daleko od Beča.

Za jedne je to simpatičan gradić u koji svrate na putu do mora, Zlatibora ili Tare. Neki su čuli da tamo ima dobrih ćevapa „Kod Bore“, drugi su ga nekada davno posetili (tamo se išlo na ekskurziju, u muzej „Muselimov konak“) dok su neki treći (obično ih zovemo boemi) čuli da postoji deo grada zvani Tešnjar u kom „stanuje“ više od dvadeset kafana u kojima se peva, pije i ljubi.

Ako ti je IQ 150, trud 0,3, a volja 0,4 – pa, rezultat je mizeran.

Ljudi sa visokim IQ su, po definiciji, ušuškani u to što im je bogom dano. Isto je i sa visokim momcima i sa lepim devojkama – od malih nogu znaju na čemu su. Zbog toga mnoge stvari kasnije podrazumevaju i upadaju u brojne logičke greške.

„Najbolji nastavnici su oni koji ti pokažu gde da gledaš, ali ti ne kažu šta da vidiš.“

Ovaj citat Aleksandre K. Trenfor najbolje opisuje cilj i ishod radionice „Vežbaj mozak“, autorke Tanje Olear Gojić, koju su na Piknik festivalu realizovali članovi Mensinog odseka za rad sa decom.

Dana 14. juna 2025. godine, u Ušće parku u Beogradu, ispred Muzeja savremene umetnosti, organizovana je ova manifestacija pod okriljem Dečjeg grada.