Balet Krcko Oraščić, Narodno pozorište u Beogradu
Direktor Imperatorskih pozorišta u Rusiji naručuje od Čajkovskog celovečernji program koji će se sastojati od baleta „Krcko Oraščić“ i opere „Jolanta“. Scenario za balet je napisao koreograf Marijus Petipa i njegov pomoćnik Lev Ivanov. Kao osnova za libreto je uzeta priča Aleksandra Dime „Priča o Krcku Oraščiću“, koja je adaptacija bajke E.T.A. Hofmana „Krcko Oraščić i Kralj miševa“, iz 1819. godine.
„Krcko Oraščić“ je prvi put izveden u Marinski teatru u Sankt Peterburgu 1892. godine, u prisustvu ruskog cara Aleksandra III. Balet „Krcko Oraščić“ se nije pokazao preterano uspešnim u početku. Međutim, početkom XX. veka ponovo se javlja interesovanje publike za ovaj balet, pa se on sada često izvodi i to naročito u vreme Božića, verovatno zato što se u to vreme i dešava radnja baleta. U Beogradu u Narodnom pozorištu je svita iz „Krcko Oraščića“ pod naslovom „Rskalo“ postavljena kao prvi samostalni balet 1923. godine.
Balet se sastoji iz dva čina. Detalji priče razlikuju se u zavisnosti od produkcije, ali osnova je ista. Bajka počinje tako što mama u sobi priča devojčici bajku o Krcku Oraščiću koji pobeđuje Kralja miševa i spasava svoju princezu od opake vojske miševa. U snu devojčice, prostor njene sobe se pretvara u raskošni dom Štalbaumovih, u bojno polje i ambijente dalekih zemalja. Porodicu Štalbaumovih čine: otac, majka, ćerka Maša i sin Fric. Oni se, kao i svakog Božića, spremaju da dočekaju brojne prijatelje i rodbinu koji dolaze sa svojom decom. Maša i Fric se najviše raduju dolasku kuma Droselmajera, koji kao neki čarobnjak zabavlja decu trikovima. Ispred okićene jelke poklanja Maši neobičnu drvenu lutku princa-vojnika iz bajke, Krcka Oraščića. Maša je odmah zavolela tu veliku lutku, krckalicu. Njen brat Fric je stalno zadirkuje i iz obesti joj lomi lutku. Međutim, kum Droselmajer je popravlja. Gosti odlaze svojim kućama i dom Štalbaumovih postaje prazan i neobično miran. Maša je zabrinuta za svoju lutku i sanjiva odlazi do jelke da proveri da li je Krcko dobro. U trenutku kada sat otkucava ponoć, sa svih strana počinje da nadire vojska miševa. Maši u pokušaju da odbrani sebe i Krcka pomaže vojska ali miševi pod vođstvom zlog Kralja miševa sve više napadaju. Tada se drveni lutak Krcko budi i stupa u borbu na čelu vojske… Maša je presrećna i sa Krckom, prelepim princem iz bajke, kreće na čarobno putovanje lađom kroz Snežno kraljevstvo, ali ih Kralj miševa i njegova vojska neprekidno prate… Ispred predvorja prinčevog dvorca se odvija druga bitka protiv Kralja miševa u kojoj ga Krcko savladava. Veliku pobedu su proslavili uz špansku, arapsku, kinesku i rusku igru i Valcer cveća. Dvorani se raduju dolasku svog princa i njegove pratilje. Tu je i Mašin kum, Droselmajer, koji je u senci neprestano pratio njihovo putovanje. On poziva Mašu i Krcka da odigraju svoj trijumfalni duet… Novi je dan i Maša se budi iz svog divnog sna. Na ulici, u šetnji sreće poznato lice mladića. Postaje zbunjena i srećna… U sobi mama završava čitanje bajke.
Ostaje pitanje da li je san svake devojčice da bude Maša, sa željom za srećnom ljubavlju i sigurnošću.
Koreografiju i režiju je radio Konstantin Kostjukov, kostim i dekor Angelina Atlagić, dirigent Orkestra Narodnog pozorišta Đorđe Pavlović. Uloge igrali: Krcko Oraščić -Igor Pastor, Maša – Tatjana Tatić, gospodin Droselmajer – Dejan Kolarov. Učestvovali kao Anđeli članovi dečijeg hora „Horislavci”.
Mirjana Tišma, profesor razredne nastave. Radi u OŠ “Dragan Lukić” u Beogradu. Koordinator SIG-a Roditelj. Koautor radionica „Od crtanja do programiranja“, saradnik Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Član Mense od maja 2016. godine.