( KRATKA OBRADA TEMA MONOGAMNOSTI, LJUBAVI I POLIAMORIJE OBRAĐENIH U KNJIZI „LJUBAV” ŽAKA ATALIJA, AUTORA BESTSELERA „KRATKA ISTORIJA BUDUĆNOSTI”)
Po analogiji sa umrežavanjem na internetu postojaće mrežna ljubav, sentimentalni krug sa više osoba. Za to bi trebalo dva doma i dva mobilna telefona, ali ne i više veza? „Predviđanje nije želja”, kaže Atali, „već ukazivanje na kolektivnu orjentaciju koja je zasnovana na konkretnim podacima. Sve ukazuje na to da će monogamija da bude anahronizam za par decenija. Procesi opisani u mojoj knjizi „Ljubav” se već dešavaju. Na primer, to dokazuje brza evolucija homoseksualnog braka.” „Ja govorim o transparentnosti i ona je nepodnošljiva, sve je izloženo i vidljivo. Ono što je nekada bilo ilegalno ne samo da je bilo društveno pozdravljano već i ugovarano i ta politika je dugo bila raširena praksa, iako se nije javno i otvoreno manifestovala. Procenjuje se da je više od 10% dece na Zapadu rođeno vanbračno i da je odraslo sa ocem koji nije njihov biološki otac, iako možda on misli da jeste. U nekoj transparentnoj perspektivi, monogamna vernost će biti smatrana izveštačenom i varvarskim običajem”. Postoji li poliamorična vernost? To izgleda kao kontradikcija samo po sebi. Poliamorija je saglasna sa vernošću jer može da bude lojalnosti u promeni, koja je postala urođena: mi živimo u tiraniji potrošnje koja ju je načinila egzistencijalnim pravilom. Oni nas mogu pozivati da danas glasamo za jednog političkog vođu a sutra za drugog lidera, ali da ostanemo 60 godina sa istom osobom? Kako mogu postojati dva doma i dva telefona a ne veći broj ljubavi? Ukoliko većina nas ne bi često zamenjivala kola i uređaje, svetska ekonomija bi krahirala. U modernoj slobodi, zahteva se pravo da se ne bira. Ili još bolje: da se odabere veza za neko vreme, bez uticaja na izbor drugih ljudi ubrzo nakon toga. Ovaj stav će postati sve više naglašavan, a transparentnost će dovesti do afirmacije prava da se ima mnogo ljubavi, heteroseksualnih ili homoseksualnih, ali češće diktiranih biseksualnošću, trendu koji se brzo širi i dolazi na pozornicu. Po analogiji sa umrežavanjem, postojaće mreža ljubavi: krug ljubavi u kome će postojati istovremeni i transparentni tj. neskriveni odnosi sa više osoba, koje će takođe imati više partnera. Feminizam je ekstremno reakcionarno pitanje i poliamorija će biti najnaprednije od razvijenih društava, a činjenica da ova tendencija izgleda sve verovatnija i bliža današnjici stvara preuveličavanje ideje o lojalnosti povezane sa buržoaskim brakom. Ideji koja se oslanja na prošlost koja će uskoro nestati. To je poput filma sa zvukom koji kasni za slikom. To veliča nerazdvojivost para na veoma žustar način jer je sve to u vanrednom stanju. Ali pokazaće se da budućnost ostaje poliamoriji, koju ne treba mešati sa poligamijom, koja podrazumeva brak. U poliamoriji niko neće pripadati nikome. Zar to nije nužan uslov za društvenu stabilnost ? „Ne, ja mislim da se to odnosi na poligeničnost zasnovanu na pojavi očeva i majki, delom nalik onome što se već dešava u današnjoj proširenoj porodici. Deca će biti gajena od jednog roditelja ili drugog para, a biološki roditelji će deliti vaspitne odgovornosti sa novim (bračnim) drugovima i bivšim, sa bivšim partnerima i strancima. Sve se kreće u tom pravcu, uključujući veštačku oplodnju koja će dovesti do sve većeg odvajanja od seksualnosti i ljubavi.”
Reprodukcija će postati zadatak mašina, dok će kloniranje i matične ćelije omogućiti roditeljima – klijentima da uzgajaju organe po potrebi da bi se zamenili loši (ili najnužniji). Neko dete se može uneti u matericu neke prethodne generacije iste porodice ili neke donatorke, a deca dva lezbejska para rođena od istog donatora mogu se venčavati, što će dovesti do pojave porodice sa samo dedama i babama. U daljoj budućnosti, deca mogu da budu začeta, da rastu u matericama, i da budu rođena iz spoljnih materica, bilo veštačkih ili životinjskih, uz veliku korist za sve: muškarce, jer se oni mogu reprodukovati bez oslanjanja na pripadnice drugog pola oko rođenja njihovih potomaka i žene, jer će se osloboditi mučnog rađanja. Za kraj, dodao bih da bez obzira da li nam se ideje, odnosno predviđanja koja Atali daje, sviđaju ili ne postoje veliki izgledi da većina nas doživi ovo. Ne ubijaj glasnika ako ti se vesti ne sviđaju, stara je sintagma. Predložio bih i da čitaoci MozaIQ-a preporuče drugima zanimljive naučne i/ili naučnopopularne knjige, kao što ću ja preporučiti veoma zanimljivu knjigu „Otkačena ekonomija” (Freakonomics) autora Stivena D. Levita i Stivena Dž. Dabnera.
Rade Dragović, dip inž. organizacije informacionih sistema, rođen, živi i radi u Beogradu, po profesiji freelancer. Za MozaIQ piše nakon kraće pauze