Od davnina, zvezde i noćno nebo bile su važne stvari u religiji, kulturi i samom načinu života naroda. Koristili su ih putnici za navigaciju, Betlehemska zvezda je čuvena zvezda koja se vezuje za rođenje Isusa Hrista, a drevni narodi Južne Amerike određivali su vremenska razdoblja na osnovu sazvežđa na nebu.
Međutim, danas je stvar drugačija. Što smo bliže centru nekog naseljenog mesta, sve slabije se vide zvezde na nebu. Nekada se ne vide uopšte. Manjak vidljivosti noćnog neba je posledica takozvanog svetlosnog zagađenja.
Svetlosno zagađenje je pojava prekomerne količine artificijelnog svetla koje se širi u više pravaca, spajajući se sa drugim svetlima sa kojima zajedno smanjuje vidljivost noćnog neba. Javlja se kada se koriste određene vrste uličnih svetiljki koje rasipaju svetlo u svim pravcima, kada je prisutan velik broj vozila sa svetlima – brodovi, automobili, bicikli, a i kada jednostavno ljudske delatnosti zahtevaju korišćenje prostornog svetla. Osim što utiče na astronome i njihove projekte posmatranja kosmosa, svetlosno zagađenje utiče i na ljude i životinje.
Naime, ljudski organizam je „programiran“ da u određeno doba noći, otprilike 22-23h luči hormon spavanja – melatonin. Njega luči jedna žlezda koja kreće sa radom tek kada je oko osobe mračno. Dakle, prisustvo dodatnog svetla, što sa ulice, to i iz doma, remeti rad ove žlezde i lučenje melatonina je ili smanjeno ili potpuno odsutno, čime se remeti cirkadijalni ritam – ciklus spavanja. Poremećaj ciklusa spavanja dovodi do ozbiljnih zdravstvenih posledica – psihološka uznemirenost, problemi sa krvnim pritiskom i radom srca, glavobolje, problemi sa regulacijom količine šećera i ostalih hranljivih materija u krvi itd.
Osim ljudi, svetlosno zagađenje je veoma veliki problem za životinje, pogotovo za migracione vrste. Remeti im trajektorije migracija, cikluse spavanja i manjak hrane. Da, manjak hrane. Mnogo različitih vrsta ptica se hrani insektima, koje privlači artificijelno svetlo ulice ili doma. Pri kontaktu sa svetiljkom, zbog prevelike temperature, odmah umiru.
Zbog toga mnogo ptica ostaje bez hrane i mora da traži alternativne načine ishrane, što im remeti životne procese. Buka udružena sa svetlosnim zagađenjem čini da se određene vrste životinja ranije bude, čime i njihovi organizmi mogu biti oštećeni kao i ljudski.
Osim zdravstvenih problema, potrošnja svetla i svetlosne energije je i ekološki problem. Struja i električna energija je veoma skupa, često dolazi iz neobnovljivih izvora energije koji narušavaju integritet prirode i oštećuju biosferu planete Zemlje. Pošto izvori svetlosti otpuštaju velike količine toplote, logično je da mnoštvo bliskih izvora svetlosti povećava temperaturu okoline, čineći veliku štetu biljnim vrstama i terajući životinje da traže druga skloništa.
Rešenje za ovaj problem je štednja energije, pravilna upotreba veštačkog svetla, modernizacija uličnih svetiljki i programi „mračnog“ vremenskog perioda u velikim gradovima.
Nemanja M. Angelovski je pisac, medicinski tehničar, student medicine i glavni i odgovorni urednik časopisa MozaIQ od 2022. godine.