Mnoge inteligentne devojke su na poslu zrele, dok ih u ljubavi privlači zabavni večiti mladić – Petar Pan. Pokušavaju da ga promene i tako se upliću u zamku. Vrlo brzo shvataju da su u vezi sa nezrelim, nestalnim partnerom koji traži pažnju, a beži od odgovornosti, ali ih on i dalje privlači. Zašto? Sindrom Petra Pana se obično vezuje za muški pol, mada važi za oba.
Sindrom Petra Pana je nespremnost da se odraste i preuzme odgovornost, da se izađe iz egocentrične, nezrele faze. Petar Pan je dečak u telu muškarca, šarmantan i zavodljiv, pun energije koju rasipa, uživa u trenutku, bez obaveza i stega. Mladi se sve kasnije osamostaljuju, roditelji strah da decu „puste” u život ispoljavaju nesvesno kroz prezaštićivanje. Šalju poruku da je život težak, pa mladi ne žure sa odrastanjem. Životni vek je duži, deluje da „ima vremena” za sve, što emotivno-socijalno nezrele drži u zavisnosti od roditelja.
Kakve su psihološke osobine i odnosi između Petra Pana, Vendi i Zvončice u životu? Petar Pan ne voli vezivanje, boji se da će ga partnerka promeniti, izlazi iz veze čim oseti bliskost. Šarmantan je, voli kraće veze sem ako nađe ozbiljnu partnerku koja mu toleriše neozbiljnost (Vendi). Očekivanja im se razlikuju – Petar Pan želi da ga Vendi prihvati bezuslovno, ali na način na koji to čini majka. To nije zreli već više odnos majke i deteta, koji ga drži u zavisničkoj poziciji, što ne ispunjava ozbiljnu, savesnu, mada nesigurnu Vendi. Ona bira popularnog, osvajanjem neosvojivog raste joj cena i samopouzdanje. Želi da ljubavlju promeni Petra Pana, ali on ne želi da se menja. Vendi bira njega takvog jer joj u životu najviše fali zabava koju on nudi. Takva veza traje dok Vendi sve toleriše, a kad uđe u krizu srednjih godina on se može ženiti više puta mlađim partnerkama koje mu odgovaraju po socijalnoj i emotivnoj (ne)zrelosti, čini sve da se ne bi prepustio.
Psihoterapija je način da se Petar Pan promeni tako da to odgovara svima. Ovaj sindrom je posledica neadekvatnih obrazaca u primarnoj porodici, majke koja kontroliše davanjem naizgled bezuslovne ljubavi, čime ga vezuje za sebe i ne pušta da odraste.
Vendi je ozbiljna i odgovorna, biranjem Petra Pana zadovoljava majčinske potrebe. Veza traje dok ona održava iluziju da ga menja, dok ga ne pritisne zbog Zvončice koja oko njega obleće. Vendi, inače, dosta toleriše, očekuje da se on smiri, a ona dobije nagradu za strpljenja. Problem nastaje kada ona shvati da on nema nameru da se menja.
Zvončica je ženski Petar Pan, njegovo je ogledalo i kao takva privlačna za kombinaciju i tajne veze, jer podstiče narcizam. Može, takođe, biti poslovno uspešna, nezavisna, ali hostilno, jer je u primarnoj porodici morala da zasluži ljubav. Takmiči se, deluje jako, a ima strah od gubitka kontrole i priznavanja osećanja. Perfekcionista, voli izazove i zabavu, takođe ne želi da odraste, zato često bira zauzetog ili teško osvojivog muškarca. On odgovara njenim potrebama jer ga ne može imati celog, jer ni sama ne može da se daje potpuno, on joj je izazov. Zavodljiva je, sa puno udvarača, ali umesto da izabere nekog ko nju želi, bira onog koji je neće jer je navikla da se izbori za sebe. Privlači je Petar Pan, narcisoidno ogledalo, polovine iste jabuke, a i zato što voli takmičenje sa Vendi. Pokušava da razreši konflikte iz detinjstva (triangulaciju), da pobedi posesivnu majku, a osvoji figuru oca za kojom čezne. Ako se desi da Zvončica ipak osvoji Petra Pana (jer je njega malo pre toga Vendi prestala da čeka kada je na psihoterapiji shvatila da bira pogrešnog), on joj obično više nije zanimljiv jer je dostupan, pa ga odbacuje do nekog novog izazova.
Mnogi misle da će Petra Pana očinstvo smiriti, ali to se ne dešava sem privremeno (može biti zabavan deci jer funkcioniše na sličnom emocionalnom nivou). U mladosti često bira zreliju partnerku, očekujući razumevanja i toleranciju. Slično je na poslu: nema jasne ciljeve, teško istrajava, menja poslove i interesovanja, bira profesiju gde ne postoje objektivni parametri uspeha. Posao kad god može vezuje za putovanja, u skladu sa hedonizmom. Mašta o velikoj zaradi, ima ideju o uspehu, ali bez razrade plana i truda. Za neuspeh krivi druge, misli da mu sve pripada. Teško podnosi autoritet, bira poslove bez hijerarhije. U prijateljstvu je površan, voli zabavu, u centar svega stavlja svoje potrebe. Brižan, ali za sebe, kada poklanja čini to tako da lično ima koristi, stvari posmatra iz svog a ne tuđeg ugla.
Nezreli a zavodljivi Petar Pan privlači dva tipa žena: ozbiljnu, odgovornu Vendi i ambicioznu Zvončicu. U detinjstvu je bio prezaštićivan, ima nerazrešen odnos sa dominantnom majkom, kojoj nijedna devojka nije dovoljno dobra za njega. Takva majka ga obično obasipa pažnjom u zamenu za odsutnog muža. Vendi je starmala, odgovorna, radi po pravilima, bira Petra Pana koji dozvoljava sebi ono što njoj nisu davali, a to je zabava. Da se to ne bi desilo, važno je kroz proces vaspitanja kod dece podsticati odmor i zabavu, nije sve u učenju, mnogo toga je u druženju i hobijima. Zvončica je morala da se bori za ljubav i pažnju roditelja, najčešće posesivne/egocentrične majke i strogog ili često odsutnog oca, takmičenje je njeno prirodno stanje. Količina besa i ljubomore višestruko prevazilaze povod, iako je često prijatne i zavodljive spoljašnjosti.
Petar Pan ne mora nužno menjati partnerke, dešava se da Vendi upozna rano i sa njom godinama dobro funkcioniše. Najbolje je kada žena nije ni Vendi ni Zvončica, već nešto između, kad je takva drži pažnju Petra Pana veoma dugo. Čas je kao Vendi koja ga strpljivo čeka, čas kao Zvončica koja voli zabavu i putovanja, ali tu je reč o neurotičnim izborima koji nisu dobri za nju (samo je zreli pristup vezi pravi izbor). Problem nastaje u dve životne faze: 1) kod planiranja potomstva (nikada nije spreman, mada često nije ni ona, zato i bira partnera koji je veliko dete i tako posredno zadovoljava majčinski nagon); 2) u srednjem dobu: on odbija da stari, pa počinje da traži divljenje sa strane kao potvrdu. Njemu ne treba neko da ga prevaspita, već obožava i toleriše. Sa njegovom narcisoidnom prirodom samo Vendi može izaći na kraj dok joj ne dosadi, tj. dok ne shvati da se on neće promeniti, da njene potrebe nisu zadovoljene. Psihoterapija je za nju način da se izbavi iz toksične veze.
Ako se žena menja da bi osvojila Petra Pana, gubi jer to čini iz pogrešnih motiva, tako se udaljuje od svog pravog Ja. Treba da radi na sebi zarad sebe, da teži da ispunjava svoje ciljeve i tako se ostvari. Ako na tu promenu Petar Pan reaguje pozitivno i aktivira se, ulaže u odnos ravnopravno i zrelo, to je veza dve odrasle jedinke koje se dodatno povezuju. Međutim, ako Petar Pan i dalje ostane nezreo, za nju je najbolje da tu neurotičnu vezu prekine, ali da ne menja svoje novo Ja, da se ne vraća u ulogu Vendi da ne bi privukla novog Petra Pana. Život nije bajka, treba birati ravnopravnog partnera, da bude podrška i u dobru i u zlu. Neurotični izbori se prevazilaze radom na sopstvenoj integraciji, to važi za sve, tako birate integrisane partnere. Ključ pomene je u radu na sebi na psihoterapiji.
Jasna Bulajić Stepanović, psiholog-psihoterapeut, psihodijagnostičar,
psiholog Mense Srbije, psiholog Mense Crne Gore, jasnab@mensa.rs
Naslovna fotografija: @RyanMcGuire on pixabay.com