Teachers for Gifted – Erasmus+ projekat Mense Srbije
Prvi Erasmus+ projekat u kome je Mensa Srbije učestvovala imao je za cilj da donese u Srbiju znanje koje Mensa Švedske prenosi na nastavni kadar u njihovoj zemlji, a u vezi sa potrebama darovitih učenika. Želeli smo da naučimo od njih i znanje prilagodimo srpskim prilikama i prenesemo srpskoj prosveti. Ideja je začeta još 2016. kad smo na EMAG-u u Krakovu saznali za Gifted Children Program Mense Švedske. Smišljali smo kako da njihove predavače dovedemo u Srbiju, ali nekako su nam rešenja izmicala. Šveđani su bili voljni da nam prenesu znanje, samo je trebalo da smislimo scenario i način realizacije. U to vreme onlajn opcije nisu toliko bile popularne. A onda se ukazala ideja da krenemo kroz Erasmus+ program. Naravno, nije lako ni napisati Erasmus+ projekat, a kamoli za njega dobiti sredstva. Međutim, ko ne proba, sigurno neće uspeti, dakle, krenula sam u akciju.
Nakon par različitih obuka, koje su mi dale samo blagu ideju o pisanju projekta, imala sam sreću da budem uključena u jedan od projekata koji se tiče NTC učenja, i kroz to sam stekla uvid kako zapravo Erasmus+ projekat treba da izgleda. Tek mi je to pomoglo da skupim snagu i sednem i napišem tu projektnu aplikaciju. Naravno, prethodno je trebalo dobiti saglasnost Švedske Mense, registrovati obe organizacije na evropskoj platformi za projekte i tek onda sam mogla da se bacim na ispisivanje opisa projekta.
Prvi se mačići u vodu bacaju, te tako nisam uspela iz prve da uverim evaluatore da treba da nam daju sredstva za ovaj projekat. Dobila sam pismenu evaluaciju i iskreno – dosta toga nisam razumela šta su našli kao zamerke. Ali zato je tu Tempus fondacija – zadužena u Srbiji za Erasmus program i njihovi stručnjaci su mi istumačili poruke evaluatora i dali pregršt dobrih saveta kako da unapredim projektni predlog. Postupila sam po savetu i ponovo konkurisala za sredstva za projekat. I jula 2019. godine je zazvonio telefon… i javili su mi da su nam sredstva odobrena! Bila sam tog trenutka u gradskom prevozu i pravo je čudo što autobus nije postao cepelin, koliko sam ja narasla i odletela od sreće i ponosa što sam za Mensu Srbije obezbedila sredstva za realizaciju projekta.
Mnogo sam se namučila da ispoštujem sve birokratske zahteve kako bi se projekat administrativno uspostavio. Naša zemlja je tek od 2018. godine pristupila Erasmus programu kao punopravni član, te naše institucije još uvek nisu bile baš informisane o svim sporazumima koje je naša vlada morala da napravi da bismo ispunili evropske zahteve za uključenje u ovaj program. Na primer, iskustvo otvaranja adekvatnog bankovnog računa kakav EU traži za potrebe projekta bio je poduhvat reda veličine osvajanja vrhova Kilimandžara. No, izborismo se. I taman kad smo lepo krenuli sa planiranim aktivnostima i došli na korak od odlaska u Švedsku – krenula je pandemija. Tek krajem proleća 2022 stekli su se uslovi da zaista i obavimo našu edukaciju u Švedskoj. Naravno, prosvetnim radnicima baš nije zgodno da putuju krajem školske godine, te smo iskoristili činjenicu da u Švedskoj školska godina počinje sredinom avgusta. Tako da smo zakazali naše putovanje 15 – 22. avgusta 2022.
Učesnici putovanja su bili odabrani konkursom među aktivnim članovima Mense koji rade u prosveti ili se na drugi način bave edukacijom. Već smo tokom pandemije dosta toga saznali kroz onlajn sesije sa Šveđanima, tako da je u toku samog putovanja akcenat bio stavljen na žive diskusije sa osnivačima programa švedske Mense, sa njihovim volonterima koji program sprovode, za posete školama i razgovor sa nastavnicima, direktorima i roditeljima čija su deca krajnji korisnici ovog programa. Naravno, Erasmus+ program predviđa i upoznavanje sa kulturom zemlje domaćina, tako da je deo vremena posvećen obilascima Stokholma i okoline, posete muzejima i institucijama, a svakako i za druženje sa članovima Mense Švedske.
Ono što je meni bilo posebno drago je što je deo naših učesnika prvi put putovao na neko daleko evropsko putovanje, prvi put leteo avionom, te je bilo pravo zadovoljstvo gledati sjaj u njihovim očima i slušati oduševljene utiske. Iz mog bogatog iskustva turističkog vodiča mogu da konstatujem da je grupa funkcionisala kao sat, premda nisu svi imali takav utisak, jer naravno, kad nas ima petnaest, sve traje značajno duže nego kad je neko sam ili ide sa nekim u paru. Ja lično sam bila prezadovoljna što smo svuda stigli na vreme, niko se nije izgubio, niko nije ostao uskraćen za bilo koju želju ili nameru. Posebno mi je drago što smo nekako doneli novu dimenziju i našim domaćinima. Tehnički, domaćin je bila Monika Orski, bivša predsednica Švedske Mense, koja je sad predsednica Nordijske Mensa fondacije. A operativno je za nas bila zadužena Dženi (Jenny) Revali, jedna od koordinatora Gifted Children programa, a njen partner Ismo je ni kriv ni dužan postao naš glavni logistički kontakt. Divni ljudi! Zaista smo fantastične razgovore sa njima imali i baš se lepo družili i shvatili smo da je Dženi dobila dodatnu inspiraciju kroz susret sa nama, što nam je posebno drago. Već mesec dana nakon naše posete, ona je došla u Beograd da govori na našoj konferenciji o darovitosti i da nastavi sa umrežavanjem koje smo započeli u Stokholmu.
Boravak u Švedskoj neću opisivati, neka vam ga ilustruju naše fotografije. Ono što je usledilo je bio jedan, blago rečeno, stampedo: imali smo mesec i po dana do kraja projekta da formulišemo obuku za srpsku prosvetu, da zakažemo, promovišemo i sprovedemo istu u 5 gradova, da pripremimo panel za konferenciju o darovitosti, da na osnovu dobijene povratne informacije doradimo/unapredimo obuku, da pripremimo brošuru za nastavnike. Takođe je trebalo snimiti iskustva učesnika obuke i prirediti te materijale za objavljivanje. Opet je timski rad došao do izražaja, svi smo zaista zdušno prionuli na posao i cilj je postignut! Do kraja septembra sve projektne aktivnosti se završene i kao dodatni ishod projekta, formirali smo i FB grupu za podršku nastavnicima darovitih.
Kad sumiram sve što je iza nas mogu da konstatujem da su svi na neki način imali benefite od ovog projekta: Mensa Srbije se pozicionirala kao autoritet u Srbiji za pitanja darovitosti, a osnovali smo i naš Gifted Children program. Mensa Švedske je imala odličnu medijsku prisutnost zbog naše posete. Učesnici projekta iz naših redova su dosta toga naučili, videli, stekli velika iskustva, a naša domaćica Dženi je dobila jednu veliku novu porodicu, čija joj podrška izgleda puno znači. Nekako vidimo da se oseća time osnažena. Srpska prosveta je dobila praktičnu i efikasnu obuku o prepoznavanju i radu sa darovitima, koju može u bilo kom trenutku da zatraži od Mense Srbije, a akreditovali smo i seminar „Na darovitima svet ostaje – Mensa Srbije o prepoznavanju i radu sa darovitima“ koji je na raspolaganju u katalogu Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja.
Za sve ovo sam izuzetno zahvalna svima koji su doprineli da ovaj projekat bude realizovan, fondaciji Tempus, Mensi Švedske, mom timu nastavnika za darovite, naravno i PR timu Mense Srbije koji je uložio izuzetne napore da isprati naš ludi tempo na kraju projekta. Nadam se uskoro nekim novim prilikama za evropske projekte i aktivno radim na tome.
Aleksandra Borović, autor i menadžer projekta Teachers for Gifted, predsednica Mense Srbije
Autori fotografija su članovi Mense Srbije i Švedske