Novija saznanja iz oblasti neuronauka ukazuju na to da ranija verovanja da se inteligencija nasleđuje i da se na njenom razvoju ne može raditi, nisu u potpunosti tačna. Ono što jeste nasledno je broj neurona u mozgu, a veze koje se formiraju između neurona – sinapse, koje predstavljaju, laički rečeno, kapacitet za inteligenciju, razvijaju se kroz sticanje raznih znanja i iskustava. U prvim mesecima, a i godinama života, sinapse se razvijaju na osnovu čula i onih impulsa koji preko čula stižu do mozga. Veoma važno za razvoj sinapsi je kretanje, govor, adaptacije oka, komunikacija, razmišljanje i slično.
Razvoj tehnologije je izmenio način na koji deca odrastaju i to drastično. Zbog previše vremena koje deca provode pred raznim ekranima i uz elektronske uređaje, zapostavljena je igra kakvu smo mi poznavali u svom detinjstvu – puna pokreta, komunikacije, interakcije, uvežbavanja različitih veština. Rezultat je sve veći procenat dece u školskom uzrastu sa razvojnim poremećajima kao što su problemi u govoru, problemi sa čitanjem, nemogućnost fokusiranja pažnje u dužem vremenskom periodu i drugi. Deca sve teže uspevaju i da nauče gradivo, što zbog tih razvojnih poremećaja, što zbog činjenice da je koncept obrazovanja ostao u prošlom veku, a način života je daleko odmakao u 21. vek. Učenje podataka napamet odavno je prevaziđeno činjenicom da svi mi u svojim džepovima nosimo pokretne biblioteke koje sadrže sva znanja i podatke ovog sveta. Ono što je danas neophodno je da se deca u najranijem uzrastu nauče da misle i da povezuju stečene informacije.
Upravo Go kao misaona igra ima veoma povoljne karakteristike za razvijanje neuronske mreže i za podsticanje misaonih procesa. Ne samo da te karakteristike mogu blagotvorno uticati na razvoj sinapsi kod dece, već se ta igra može koristiti za preliminarnu identifikaciju potencijalno darovite dece. Naučna istraživanja pokazuju da se od potencijalno 20 darovite dece, kroz sistem obrazovanja i dalje u životu ostvari najviše njih troje, dok ostalih 17 kroz školovanje dospe u kategoriju pomalo čudne dece, neomiljene među vršnjacima, često povučene u sebe, a neretko postanu i problematična deca. To se donekle objašnjava činjenicom da su i darovita deca zapravo deca sa posebnim potrebama, samo se ta kategorija dece sa posebnim potrebama ne tretira kao grupa kojoj je potrebna dodatna pažnja i pomoć. A velika je šteta, ne samo za pojedinca i porodicu, već i za celo društvo, ako se „izgube“ i ne ostvare oni koji nose poseban dar u bilo kojoj oblasti. Takvi pojedinci zapravo mogu da povuku društvo unapred.
Na nedavno održanoj tribini u organizaciji Mense Srbije u Novom Sadu, izneti su primeri vaspitača koji su imali darovitu decu u grupi, koja su u početku bila odbijana od strane vršnjaka, ali su, uz veliku posvećenost vaspitača, integrisana i onda su zapravo unapredila rad cele svoje vršnjačke grupe. Tu se lepo moglo sagledati koliko dodatni trud i pažnja usmerena na darovito dete donosi napretka. Duboko sam uverena da kroz igranje Goa može lako da se uoči potencijalno darovito dete. Ono dete koje izuzetno brzo i lako savlada igru i pokazuje napredne rezultate u Gou, svakako zavređuje dodatnu pažnju, eventualno testiranje da se proveri da li je u nekoj oblasti darovito.
Mensa Srbije je od 2017. godine svoje aktivnosti usmerila na podizanje svesti u javnosti o važnosti identifikacije i podrške darovitima. Organizovali smo 2017. u Novom Sadu prvu međunarodnu konferenciju o darovitosti, u međuvremenu održali još četiri, a šesta je zakazana 29.09 – 01.10.2023. u Novom Sadu. Cilj nam je da podstaknemo razmenu iskustava i omogućimo našim prosvetnim radnicima da čuju razne primere dobre prakse u radu sa darovitima iz celog regiona i iz Evrope. Veoma bi mi bilo drago da i promoteri Goa uzmu učešće na konferenciji i da se možda organizuje i radionica, kako bi se učesnicima konferencije predstavio Go i njegove mogućnosti i značaj za razvoj inteligencije kod dece.
Aleksandra Borović
Predsednik Mense Srbije
Naslovna fotografija: @wonderfuture on pixabay.com