U mnogim situacijama često pronalazimo veze između svojih, odnosno tuđih postupaka i karakteristika sa izborom profesije. Zato možemo čuti rečenice poput: „Ti si profesor, zato sve shvataš tako ozbiljno“, „Ti si glumac, zato te ljudi vole“, „Ti si policajac, tebe se svi plaše“, „Ti si slikar, zato si povučen…“
Kako nas to izbor profesije, zapravo, povezuje sa ekologijom?
Obrazovanje igra važnu ulogu u načinu na koji ljudi uče. Obrazovni prostor je idealno mesto za upoznavanje učenika i studenata sa ekološkom svešću. Svest o životnoj sredini jeste razumevanje toga kako naše ponašanje i odnos prema prirodi utiču na nju, kao i na nas same. Važno je na vreme shvatiti da ne možemo upravljati prirodom i u tome nam može pomoći uvođenje ekološkog obrazovanja u učionice. Sa time treba početi još od najranijeg uzrasta. Predškolske ustanove bi mogle uvesti ekološke radionice, koje bi se ticale rada sa materijalima za reciklažu, pravljenja „kontejnerā“ u vidu kutija adekvatnih boja za odlaganje određene vrste otpada, zajedničkog sađenja drveća sa decom, češćih boravaka u prirodi, poseta nacionalnim parkovima, kao i gledanja edukativnih filmova i predstava na temu očuvanja prirode.
Kada je u pitanju školski uzrast, na kreativno-edukativan način takođe možemo podići svest naše dece, kada je reč o blagodetima prirode i okruženja u kom boravimo. U okviru predmeta kao što su priroda i društvo, biologija, hemija itd. praktična nastava i boravak u prirodi bi imali pozitivnije efekte u savladavanju gradiva i saživljanja dece sa prirodom. Udruživanje i saradnja više škola iz jednog mesta/grada kao i zajedničkih eko-akcija u organizaciji nastavnikā i učenikā, doprinelo bi socijalizaciji, promociji kulturnog i zdravog načina života, kao i usađivanju lepih navika našoj deci. Akcije poput „Očistimo Srbiju“ koja je pokrenuta 2009.godine, zatim „Uključi se“, koju je pokrenuo i realizovao Mensin odsek EKOlogičan SIG u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu, „Čep za hendikep“ tokom koje se vršila reciklaža plastike i od dobijenog novca a potom i pomaganje osobama sa invaliditetom, samo su neki od primera kako zajednički cilj, kreativna ideja i minimalna angažovanost svakog pojedinca čini naš život, okruženje i dušu čistijim.
Kako bismo mlade zainteresovali za temu ekologije i očuvanja životne sredine i pružili im podsticaj da se bave aktivizmom i direktnim očuvanjem svog okruženja , vrlo je važno da stvorimo svest o zajednici i njenom pripadanju. Mladi uvek žele da negde pripadaju. Pored toga, važno je uspostaviti adekvatne sisteme za motivisanje i nagrađivanje mladih koji su najviše uključeni u ekološki prihvatljive aktivnosti.
Fakulteti pružaju jedinstveno okruženje za studente u cilju uključenja u pro-socijalno ponašanje. Institucije su zadužene da se bave socijalnim problemima dok obrazuju mlade da budu angažovani građani. Poznavajući ove činjenice, 2021. godine je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu rađeno istraživanje o ekološkoj svesti studenata i spremnosti na ekološki aktivizam*. Na osnovu prikupljenih podataka došlo se do saznanja da postoji veća ekološka svest kod studenata sa fakultetā društveno-humanističkih nauka u odnosu na studente sa fakultetā prirodno-matematičkih nauka. Zapitali smo se zbog čega je to tako? Odgovor leži u tome da se društveno-humanističke nauke kroz svoje predmete više bave temom ekologije, društva, zajednice i međuljudskih odnosa. Samim tim se vrši veći uticaj na stvaranje svesti o značaju prirode i pro-socijalnog ponašanja mladih, nego što se te teme obrađuju na fakultetima prirodno-matematičkih nauka. Rešenje za osvešćivanje mladih i njihovo usmeravanje ka zaštiti i očuvanju prirode leži u promovisanju zdravog odnosa prema okruženju, uključivanju u zajedničke radne akcije, motivaciji i kompletnoj edukaciji, ne samo dece i mladih, već i nas odraslih.
*Istraživanje je radila studentkinja master studija pedagogije-Milica Pantić, u saradnji sa prof. dr Milicom Andevski.
Milica Pantić je master pedagog, član Mense Srbije od 2023. godine, član Pedagoškog društva Srbije i autor tekstova za MozaIQ.
Naslovna fotografija: @sasinton pixabay.com