Najnovije

Kipu – podaci u čvorovima

Jedan od najstarijih uređenih sistema za prikupljanje, čuvanje, obradu i distribuciju informacija

Kipu (Quipu, Khipu) potiču iz perioda Inka, 1400-1532 godine. Kraljevstvo Inka je nastalo u 14. veku i prostiralo se na teritoriji današnjeg Ekvadora i Perua, sa glavnim gradom Kosko (Cuzco), u visokim Andima. Na vrhuncu razvoja, zahvatalo je i delove današnjeg Čilea, Bolivije i Argentine. Narod Inka nije imao pismo, ali je imao kipu!

Šta je Kipu?

Kipu se sastoji od više kanapa, od kojih je jedan glavni, postavljen horizontalno, a ostali se vezuju da vise sa njega vertikalno. Kanapi su različitih boja, a svaka boja je imala svoje značenje. Na kanapima se nalazi i određen broj čvorova, koji nose numeričko značenje. Vrsta i boja kanapa nose takođe različite informacije.

Većina dosad pronađenih kipua potiče iz 15. i prve polovine 16. veka. U dokumentima kolonizatora stoji da su kipu korišćeni za prikupljanje, čuvanje i slanje podataka po trkačima širom kraljevstva.

Veliki broj ovih pomagala uništili su španski konkvistadori u 16. veku. Sačuvano ih je oko 600 u muzejima i privatnim kolekcijama širom sveta.

Karakteristike Kipu – štap i kanap

Primarni kabl je suštinska komponenta svakog kipu; to je kanap za koji su svi drugi vezani. Većina osnovnih kablova su od spojenih i upredenih kanapa, iako postoje primeri osnovnih kablova koji su ojačani štapom. Tipično, primarni kabl je deblji od svojih privezaka. Kada su zaključeni, primarni kablovi često imaju na kraju udvostručen čvor. Privezak-kablovi vise sa primarnog kabla. Privesci mogu biti raspoređeni blizu jedan uz drugog, ili razmaknuto. Često su privesci raspoređeni u jasnim grupama. Grupe mogu biti odvojene razmakom, ili označene promenom boje kablova – privezaka. Privezak može imati dodatne kablove koji vise sa njega; takvi kablovi predstavljaju „filijale“. Čvorovi su vezivani na razne načine, što je takođe predstavljalo različite informacije, čije značenje nije u potpunosti poznato.

Većina sačuvanih kipu su napravljeni od pamuka. Manji broj kipu je od vune alpaka (vrsta lame). Pamuk je uglavnom u prirodnim bojama: bela, svetlo braon, tamno braon i zelena. Kod nekih kipu su vlakna bojena i u nijansama osnovne boje, kako bi se proširio asortiman.

Boja kanapa je označavala vrstu informacije. Na primer, broj goveda je vođen na zelenim kanapima, dok je broj ovaca – na žutim.

Model korišćenja kipu

  Kipukamajosi (kreatori i čuvari kipu) u svakom selu vezivali su čvorove na određenim kanapima beležeći tako broj grla stoke, merice žitarica, rođenu decu, izrečene presude…Po kuririma, kipu su slati okružnim starešinama, koji su na svojim kipu vezivali po jedan čvor za deset seoskih (Inke su koristili decimalni brojni sistem). Ti Kipu su dolazili do vladara, koji je tako znao čime raspolaže. Ako ima dovoljno hrane i podanika, preduzimao je osvajačke pohode. U protivnom, verovatno je posezao za diplomatskim merama.

Pouzdanost i sigurnost sistema

Garcilaso de la Vega, španski hroničar iz 17. veka, zapisao je:
„Iako su za kipukamajose birani ozbiljni i pošteni ljudi, njihov broj je u svakom selu, u zavisnosti od njegove veličine, bio od najmanje četiri, do dvadeset ili trideset. Svi oni su vodili istu evidenciju, kako bi se izbegle greške.“ (ili zloupotrebe!)

Da se podsetimo:
Osnovne karakteristike informacionog sistema su
– prikupljanje
– obrada
– čuvanje
– distribuiranje informacija.
Sve te karakteristike ima i Kipu!
I da rezimiramo:
po svim karakteristikama, kipu sistem je prvi poznati Government Information System. Njegova najslabija karakteristika svakako je bio – hardver!


Prof. Dr. Dragana Bečejski-Vujaklija je vanredni profesor u penziji Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *