Jedno od objašnjenja za rasprostranjenost zmajeva u različitim kulturama koje nisu imale međusobne kontakte jeste da su ljudi u prošlosti radili slične stvari kao i mi danas. Iskopavanjem fosilnih ostataka životinja koje nisu poznavali, pokušavali su da rekonstruišu njihov izgled i karakteristike. Ovaj proces, iako naizgled banalan, dovodi do značajnih uvida u ljudsku sposobnost razmišljanja, učenja i analiziranja informacijā. Kroz sličnu prizmu treba posmatrati i razvoj testiranja inteligencije, koje je počelo krajem XIX veka sa Frensisom Galtonom, britanskim polimatom. On je verovao da je inteligencija nasledna i da je moguće meriti je putem senzomotornih sposobnosti.
Frensis Galton, međutim, nije uspeo da razvije pouzdan metod za merenje inteligencije, a tek su Alfred Bine i Teodor Simon, početkom XX veka, razvili prvi standardizovani test za inteligenciju. Test, koji je kasnije modifikovan na Stenfordu, postao je osnova za sve kasnije metode procene kognitivnih sposobnosti. Iako se koncept inteligencije razvijao od antike, od Sokrata i Platona do Dekarta i Hjuma, niko od njih nije ponudio konkretan metod merenja.
Međutim, pitanje koje se postavlja je: kako je inteligencija prepoznavana u vremenima pre standardizovanih testova? Odgovor na ovo pitanje može nam pružiti istorija jednog od najstarijih oblika organizovanja ljudi – vojske. U vojnim organizacijama, kao što je bila rimska vojska, postojale su sofisticirane metode organizacije, koje su, na prvi pogled, uzimale u obzir u najvećoj meri fizičke karakteristike vojnika. Tada su uveliko već postojale određene forme vojnih marševa i formacija, kao što je „kornjača“ – formacija koja je zahtevala perfektno sinhronizovano kretanje svih vojnika. Iako nemamo podataka da su ovakve organizacije bile direktno vezane za procenu inteligencije, moguće je da su vođeni instinktivnim razumevanjem da je ritmičko usklađivanje bitno za vojnu efikasnost.
Da bismo razumeli moguće prepoznate oblike inteligencije pre postojanja testova, moramo se pozabaviti pitanjem ritma. Na Karolinska institutu u Švedskoj 2008. godine sprovedeno je istraživanje1 koje je otkrilo interesantnu vezu između inteligencije i sposobnosti održavanja ritma. Rezultati su pokazali da ljudi sa boljim rezultatima na testovima inteligencije takođe pokazuju veću preciznost u ritmičkim zadacima, poput udaranja u isti ritam. Ova istraživanja sugerišu da je ritmička preciznost, iako na prvi pogled nevezana za rešavanje problema, zapravo povezana sa osnovnim neurološkim funkcijama koje omogućavaju efikasno procesiranje informacija i rešavanje problema.
Zanimljivo je da sama ritmička preciznost nije vezana za muzički talenat, već je pokazatelj opšte neurološke efikasnosti. Ritam u svakodnevnom životu, od marša vojske do muzičkih vežbi, može biti pokazatelj kognitivnih sposobnosti. Kao takav, marširanje vojske, koje se još od Rimljana koristi kao metod organizovanja i koordinacije, može se smatrati vrstom nesvesnog testa – testira se sposobnost vojnika da se sinhronizuje sa grupom, što je ključni element za vojnu efikasnost.
Ritam i vojska kroz istoriju
Ritam u vojsci nije se uvek odnosio samo na fizičko usklađivanje. Pored strojevanja i marširanja, postoje i mnoge druge vojne aktivnosti u kojima ritmička preciznost ima ključnu ulogu. Tako su tokom istorije, u različitim kulturama, postojale tradicije koje su povezivale ritam sa vojnom disciplinom i borbenom efikasnošću. Na primer, u vojnoj tradiciji Evrope, oficirski balovi, koji su imali dugotrajan kulturni značaj, mogli su se posmatrati kao oblik „ritmičkog treninga“ – reč je o vežbanju pravilnog držanja, usklađenog kretanja i preciznosti. Takođe, marševi vojnika, koji se i danas koriste za testiranje fizičkih sposobnosti, ponekad su i simbolički označavali snagu vojske, kao i sposobnost da svi vojnici deluju kao koordinisani tim.
Pojedini istoričari smatraju da je ritmička preciznost jedan od ključnih faktora uspeha rimskih vojnih formacija, kao što je poznata „kornjača“ – formacija koja je zahtevala da svi vojnici u isto vreme pomeraju štitove i sinhronizovano napadaju i brane. Takva organizacija nije bila samo pitanje discipline, već je zahtevala i visoku kognitivnu usklađenost među vojnicima. Ovakav tip organizacije mogao bi se smatrati intuitivnim „testiranjem“ sposobnosti vojnika da sinhronizuju svoje pokrete i reše situacije sa minimalnom komunikacijom, što je od ključne važnosti na bojnom polju.
Da li su drevni ratnici prepoznavali inteligenciju kroz ritam?
Pitanje koje se nameće jeste: da li su stare vojske svesno prepoznavale inteligenciju svojih vojnika putem ritmičke preciznosti? Iako nisu postojali standardizovani testovi, kroz istorijske izvore možemo naslutiti da je postojala svest o važnosti mentalne agilnosti u organizaciji i sinhronizaciji. U tom smislu, vojni marševi, taktike i borbeni poredak mogli su biti indirektni načini prepoznavanja sposobnosti vojnika da efikasno reše problem i deluju kao koordinisana celina.
Savremena primena ideje o ritmu i inteligenciji
Iako danas imamo razvijene standardizovane testove za merenje inteligencije, ideja da ritmička preciznost može biti indikator kognitivnih sposobnosti nije zastarela. Zapravo, ova ideja može biti vrlo korisna u savremenom društvu. Ako ste ikada pokušali da naučite nekog da pleše ili pešači u ritmu, možete primetiti da osobe sa većim kognitivnim sposobnostima često lakše usklade pokrete sa muzikom ili ritmom. Možda nije slučajnost da se mnoge edukativne igre i aplikacije za decu temelje upravo na ritmičkim zadacima, jer ritam i kognitivna preciznost mogu biti povezani na dubokom neurološkom nivou.
Ako se neko protivi testiranju ili se oseća nespretno u određenim situacijama, pokušajte da procenite kako reaguje na ritam. Sposobnost da se uskladi sa ritmom može vam pružiti uvid u njegovu sposobnost za precizno procesiranje informacija. Na sličan način, osoba koja, uprkos visokom rezultatu na testovima inteligencije, nije u stanju da nauči plesne pokrete, može imati problem sa preciznošću ili sinhronizacijom, što može biti pokazatelj da neki aspekti njihove neurološke efikasnosti nisu potpuno razvijeni.
Ritam i inteligencija mogu biti više povezani nego što mislimo. Dok su naši preci koristili ove sposobnosti u borbenim uslovima, danas ih možemo primeniti u različitim životnim okolnostima – od obrazovanja do poslovnog okruženja. Ritam je više od samo muzike; on je univerzalni alat za procenu kognitivnih sposobnosti, koji nas podseća na to da je efikasnost mozga često povezana sa našom sposobnošću da održimo određenu dinamiku, sinhronizaciju i preciznost.
Mladen Stevanović
1 Ullén F, Forsman L, Blom O, Karabanov A, Madison G. Intelligence and variability in a simple timing task share neural substrates in the prefrontal white matter. J Neurosci. 2008;28(16):4238-4243.
doi:10.1523/JNEUROSCI.0825-08.2008