Najnovije – Zvanični medijski portal Mense Srbije

O petnaest albuma 2015. (deceniju kasnije)

Početkom svake godine osvrnem se, rečitije ili manje rečito, na muzičke albume koji su mi bili omiljeni u prethodnoj godini. Početkom 2016. simbolično sam izdvojio 15 albuma iz prethodnih dvanaest meseci. Da li su svi prošli famozni test vremena?

Motivacija – ključ lakšeg i bržeg učenja

U ubrzanom društvu i vremenu, pažnja učenika je dragocena. Postavljaju se pitanja: „Šta najbolje motiviše učenike, kako ostvariti kontinuitet u motivaciji i da li je motivacija spoljašnja ili unutrašnja stvar ličnosti pojedinca?”

Kako vidimo boje

Da li ste se ikada zapitali na koji način naše oko vidi boje? Odakle te boje dolaze, kako nastaju? Na koji način se generišu na ekranima, a na koji način na fizičkim predmetima?

EZOTERIJA I RASVETLJAVANJE KNJIŽEVNE TAJNE

Reč „ezoterija“ označava tajno, skriveno, poznato upućenima i posvećenima.
Ne-ezoterično je egzoterično. Ove dve sfere su komplementarne: uzajamno se dopunjavaju.
Ezoterija ima svoje refleksije i na roman, najdužu epsku proznu vrstu.

Obrazovanje u Srbiji u 21. veku – izazovi i mogućnosti za razvoj dečje inteligencije

Uloga obrazovanja u savremenom društvu veća je nego ikada pre. Živimo u epohi informacija, dinamičnih promena i stalnog usavršavanja. Kao pedagog,

Kad je ritam bio test: ritmička preciznost, inteligencija i moguća predistorija testiranja

Jedno od objašnjenja za rasprostranjenost zmajeva u različitim kulturama koje nisu imale međusobne kontakte jeste da su ljudi u prošlosti radili slične stvari kao i mi danas. Kroz sličnu prizmu treba posmatrati i razvoj testiranja inteligencije, koje je počelo krajem XIX veka sa Frensisom Galtonom, britanskim polimatom. On je verovao da je inteligencija nasledna i da je moguće meriti je putem senzomotornih sposobnosti.

Zimski semestar u Lincu

Misteriju srednjeg prsta profesor i ja nismo uspeli da odgonetnemo. Naime, za razliku od ostala četiri prsta koja su čelične terase s prozirnim stajalištem, srednji ima produžetak nalik na skakaonicu kojoj pristup brani ograda i natpis. Iako je plato izuzetno visok, deluje nisko za skok s padobranom.
Orkanski visovi, to je sigurno. Vetar koji preti da vas oduva nazad u Gornju Austriju (a promenili smo nekoliko vozova da iz te pokrajine dođemo ovde) i bleštavo sunce koje maltene onemogućava fotografisanje. Pa zaslužena bečka šnicla, ko zna koliko daleko od Beča.

Sibelius: od programiranja do samospoznaje

Ove godine se navršava 160 godina od rođenja finskog kompozitora Žana Sibelijusa (Jean Sibelius) (1865-1957). Prezime Sibelius je ujedno i brend – naziv programa za komponovanje. Ovaj softver omogućava razvoj kreativnosti kod muzičkih autodidakta (samoukih), ali ima i izuzetno jak i značajan obrazovni aspekat. Program je razvila kompanija Avid iz SAD tokom ranih 1990-ih upravo u periodu kada finsko obrazovanje doživljava značajan uspon, zajedno sa Nokiom, kompanijom najpoznatijom po mobilnim telefonima.

Veštačka inteligencija i prepoznavanje obrazaca

Ideja da mašine mogu da misle rodila se još sredinom 20. veka, kada je britanski matematičar Alan Tjuring postavio pitanje: „Da li mogu mašine da misle?“ U svom radu “Computing Machinery and Intelligence”, izneo je eksperiment danas poznat kao Tjuringov test. Ideja testa bila je da pokaže da, ukoliko čovek ne može da prepozna razliku između komunikacije sa čovekom i mašinom, tada bi se mašina mogla smatrati inteligentnom.

#FOMO

Vikend je stigao, konačno ste se opustili i naspavali. Sve je bilo super dok se niste uključili online. A tamo ne znate šta pre da gledate: dok ste spavali, drugi su se provodili, uživali. Shvatate da ste mnogo toga propustili