Početkom svake godine osvrnem se, rečitije ili manje rečito, na muzičke albume koji su mi bili omiljeni u prethodnoj godini. Početkom 2016. simbolično sam izdvojio 15 albuma iz prethodnih dvanaest meseci. Da li su svi prošli famozni test vremena? Verovatno nisu, ali Medeni mesec Lane del Rej zaista je potrajao godinama (godi vama), komada deset, i ovog septembra slušam ga još više nego onog, i svakog međuvremenog. Počujte!
15. LAU NAU HEM. Någonstans [Fonal]
Iako smo ovu Finkinju 2015. mogli da čujemo i u srpskom filmu Panama, na moju listu ulazi muzikom iz domaćeg filma svoje zemlje. Za naš film kažu da je loš, ali i u verovatno boljem finskom filmu apstraktni folk ove umetnice sigurno je najbolji deo. Posebno izdvajam Koti i Haihtuminen.
14. DAMON & NAOMI Fortune [20/20/20]
Ovo dvoje pamtimo iz prozračne drim pop grupe Galaxie 500; u nekom momentu su pod svojim/ovim imenima došli u Beograd, a ovde ih čujemo kako umilno pevaju takođe filmsku muziku: Fortune još nisam gledao, ali zvuči vrlo slikovito, čak snoliko. Posebno izdvajam Reflections, Shadows i The North Light.
13. VALET Nature [Kranky]
Hani Ovens nam iz Portlanda donosi obuzimajući glas, instrumentarij i estetiku. Svoj psihodelični dron folk na albumu je oblikovala kao šugejz, žanr čija topla buka posebno miluje moje uši. Paperjasto i mekano kao sneg, ali osunčano iznutra. Posebno izdvajam Signs i naslovnu numeru.
12. GRIMES Art Angels [4AD]
Kanađanka Kler uvela je 2015. svoju klasično otpevanu, moderno odsviranu dramatičnu muziku sklonu naglim promenama u mejnstrim. Industrijski pop svog starta saobrazila je donekle pop industriji, ali i dalje pleše na svoje nelake note. Posebno izdvajam Flesh without Blood, Kill V. Maim i Venus Fly.
11. BEACH HOUSE Depression Cherry [Sub Pop]
Pr(a)vi od dva aktuelna albuma baltimorskog lou-faj drim dua, objavljena dekadu od formiranja benda, obasjao je još singlom Sparks, a i ostatak albuma sjaji svedenom raskoši na koju su nas navikli. Posebno izdvajam Levitation, Space Song, Wildflower i Bluebird.
10. JULIA HOLTER Have You In My Wilderness [Domino]
Prva od dve KalArts alumne ovde, ali – kao ni trećeplasirana – svojim akademizmom nikad ne pretvori izuzetni kamerni pop u gasnu komoru. Tako ni na ovom albumu, gde je eksperimentisanje ponajviše privela kakvoj-takvoj pop strukturi. Posebno izdvajam Feel You i Night Song.
9. HEATHER WOODS BRODERICK Glider [Western Vinyl]
Sestra mog imenjaka, ali nisam siguran da je Efterklang doveo ove svoje saradnike na beogradski koncert. Šeron van Eten, u čijem je Heder pratećem bendu, svakako nije, jer ni sama nije bila kod nas, ali posle ovakvog albuma H. W. B, jasno je koju željnije iščekujemo. Spec. izdvajam Fall Hard, Wyoming, A Call for Distance i All for a Love.
8. LANA DEL REY Honeymoon [Interscope]
Holivud ili ne – a zašto da ne, posebno kad je kontemporalno klasičan – treba nam ovakav pop. Medeni mesec na koji nas je pretprošlim albumom povela dospeo je i u naslov ploče, i svi su izgledi da će potrajati (medenim) godinama. Posebno izdvajam Art Deco, Religion i The Blackest Day.
7. JENNYLEE right on! [Rough Trade]
Mala slova naslova i sastavljeno pisanje imena predstavljaju umetničku slobodu debija basistkinje moje omiljene grupe Warpaint. Dark pank odrastanje, senzualna ženstvenost Šade, mnogo toga što je bilo kul prethodne četiri muzičke dekade ovde je savremeno sliveno. Posebno izdvajam blind, boom boom, bully, riot, he fresh i offerings.
6. STRAY DOGG Come Along Wind [POP Depression]
Jedini ovdašnji album na listi, treći za petoletku beogradskog benda. Amerikana oplemenjena postrokom i francuski zvučećom harmonikom, i ostalim začinima koji drže sitost tokom hladne zime. Bio sam im na prvim nastupima, sad su s razlogom slušaniji. Spec. izdvajam No One But You, Chance, Dare Not i Till You’re Forgotten.
5. SOKO My Dreams Dictate My Reality [Because Music / Babycat]
Francuska Poljakinja u LA, tako je naslovljen tekst koji sam joj posvetio povodom magične pesme Monster Love, kojoj ni Ariel Pink nije naškodio, a čak i bolja od nje je naslovna kao iz osamdesetih. Posebno izdvajam Visions (posle dve spomenute).
4. JAAKKO EINO KALEVI J. E. K. [Weird World]
Fin(sk)o otkriće godine jeste autor koji je prethodno vozio tramvaj u Helsinkiju i slušao Dream Theater (sic!), a onda evoluirao kroz hop do muzike za igru uz suze. Niko me nije ovoliko rasplesao 2015, niti uspeo da okrnji dominaciju muzičarki. Posebno izdvajam Deeper Shadows i Hush Down.
3. MARRIAGES Salome [Sargent House]
Najbolja pesma koju sam 2015. čuo uživo nalazi se na ovom albumu: Skin. Trio koji krade šou Wovenhand, čija predgrupa je bio; album koji su snimili postrokeri iz Red Sparowes (da, jedno r), novopronađena šugejz svežina otkako gitaristkinja i peva. Posebno izdvajam i The Liar, Southern Eye i Love, Texas.
2. JENNY HVAL Apocalypse, girl [Sacred Bones]
Ovo je istinski novo i norveško, hladno a toplo, ohrabrujuće, osnažujuće, pametno, duhovito i ironično. Manifest modernog feminizma, stihovi napisani oko 33. godine, što se i spominje kao vreme Isusovog raspeća. Propovedanje uz nadasve inovativnu muziku.
I: Kingsize, Take Care of Yourself, That Battle is Over, Heaven, Sabbath.
1. MYRKUR M [Relapse]
Ovo je sve što najviše volim, odjednom, ali tako znalački spravljeno da je svemu ostavljeno mesto da (pro)diše. Atmosferični blekmetal, skandinavski folk, toliko puta spominjani ali ovde inovirani šugejz, anđavolski glas i klavir omiljene Dankinje. Posebno izdvajam Dybt i Skoven, i sve sem intra Skøgen skulle dø.
Petar Krstev je autor Duboke matematike (2025), član srpske i austrijske Mense i piše za MOZAIQ od 2012.
Naslovna fotografija: Pexels via pixabay.com