Vikend je stigao, konačno ste se opustili i naspavali. Sve je bilo super dok se niste uključili online. A tamo ne znate šta pre da gledate: dok ste spavali, drugi su se provodili, uživali. Shvatate da ste mnogo toga propustili, nesvesno počinjete da se poredite na svoju štetu. Upravo to je FOMO – strah od propuštanja. Bitan je doživljaj isključenosti, bilo da li je reč o poslu, provodu ili putovanju.
Strah od propuštanja (FOMO – Fear Of Missing Out) je emocionalni doživljaj propuštanja važnog događaja ili iskustva. Sastoji se od dva procesa: opažanja propuštanja i kompulzivnog ponašanja da se to nadomesti. Naročito se pojačava nakon praćenja društvenih mreža. Uključuje socijalnu kompeticiju i komparaciju na sopstvenu štetu zbog manjka samopouzdanja. Više od 75% mladih, a 50% odraslih ima ovaj doživljaj. Intenzivniji FOMO javlja se kod onih koji su aktivniji na mrežama (provode 30% više vremena online); oni imaju manje samopouzdanja, jači osećaj nepripadanja i veću potrebu za spoljašnjom validacijom.
U pitanju je začaran krug: FOMO podstiče korišćenje mreža i obrnuto. U praksi: radije biste bili negde drugde i radili nešto drugo. Odsustvo uživanja „sada i ovde“ jača nezadovoljstvo, anksioznost i depresiju, uz već postojeće nisko samopouzdanje. FOMO je tip socijalne anksioznosti, kompulzivna zabrinutost da drugi imaju lepša iskustva koja ta osoba propušta. Sastoji se od očekivanja i ljubomore.
FOMO uz razna iskustva donosi zanemarivanje prioriteta, iscrpljenost i pad efikasnosti (npr. zapostavljanje studiranja). FOMO zavisnici slikaju sve što rade, to uređuju i stavljaju na društvene mreže, „navučeni“ na objave i lajkove. Misle da im drugi zavide i to projektuju. Emotivno se teže vezuju, stalno su pod tenzijom, nezadovoljni, neodlučni. Na poslu teže drže fokus, skaču sa jednog na drugi projekat, sve doživljavaju lično, konstantno se takmiče, teže rade bez socijalne stimulacije…
Akronim FOMO je uveden u Oksfordski rečnik 2013. godine. FOMO zavede ljude da se usmere na ostvarivanje tuđih ciljeva, da bi bili u trendu i prihvaćeni, što slabi inače krhko samopouzdanje. Od ovog sindroma često pate perfekcionisti. U pozitivnoj je korelaciji sa hiperaktivnošću, neuroticizmom i narcizmom, a u negativnoj sa savesnošću i otvorenošću. FOMO mogu imati i oni koji nisu online. Tvorac ovog akronima je Patrik MekGinis, koji je 2004. pisao o Fomosapiensu, savremenom čoveku koji je nezadovoljan jer nije uspešan kao drugi i ima osećaj da sve propušta.
Patrik MekGinis pominje i FOBO (Fear Of Better Option), koji se može pretvoriti u sindrom prokrastinacije i propuštanja prilika. Dok FOMO može podstaći na akciju (ako je npr. vaš prijatelj krenuo na edukaciju, to vas može pokrenuti na slično), FOBO dovodi do opsesivnog vaganja i propuštanja. Utiče na partnerske odnose – umesto da poradite na vezi, mislite da zaslužujete više i niko vam nije dovoljno dobar, a ispod svega se zapravo krije nesigurnost. Idealnog nema, već dovoljno dobrog, onog što na vas deluje pozitivno i povećava osećaj zadovoljstva.
FOMO je u direktnoj vezi sa zavišću i nezahvalnošću. Osnova borbe protiv FOMO sindroma, pored digitalne detoksikacije, jeste negovanje zahvalnosti, fokusiranje na to što imate, a ne čežnja za onim što nemate. To je konstruktivno usmeravanje i držanje fokusa na prioritetima. Niko nema sve, svako neka živi život kako želi. Mentalno je zdravije da vreme i energiju usmerite na rad na sebi, čime jačate samopouzdanje, nego da osećate frustraciju zbog tuđeg marketinga. Oni koji zaista uživaju nemaju potrebu da to objavljuju, zato su objave pokazatelj nesigurnosti i potrebe za spoljašnjom validacijom. Socijalne mreže ne stvaraju FOMO, ali ga podstiču. One ulepšavaju stvarnost, što kod većine pojačava poređenje na sopstvenu štetu, nezadovoljstvo, neodlučnost i pad energije. Oni koji žive za postove i lajkove čine to zbog osećanja pripadanja virtuelnoj grupi, zbog imaginarne publike. Praćenje tog tempa vodi multitaskingu i osećanju krivice kada se vreme „gubi“ u opuštanju, a ako se to čini, odmah se slika i postavlja na društvene mreže.
FOMO najviše pogađa one koji objavljuju lične sadržaje na društvenim mrežama, pritom često koriste aplikacije za ulepšavanje. Oni imaju veće skorove na skalama depresivnosti, anksioznosti i socijalnoj izolovanosti. Za razliku od njih, oni kojima to nije važno prihvataju realnost i uživaju u njoj, imaju kvalitetnije odnose i više se druže van mreža, samim tim osećaju se povezanije. Oni koji se osećaju sigurno i spokojno u svojoj koži, a povezano sa drugima, uživaju u sadašnjosti bez potrebe za validacijom, znaju šta žele pa to i rade.
Dok FOMO razboljeva, suprotan JOMO leči (Joy Of Missing Out). To je radost zbog propuštanja događaja koji nisu bitni za lično ispunjenje, biramo da smo odsutni, u miru sa sobom. JOMO povećava zadovoljstvo jer proističe iz postavljanja granica. Kad usporimo časovnik, uživamo u sitnicama. Imamo izbor, ne možemo biti svuda, jureći neurotično, kompulzivno ka raznim ciljevima. Bitan je balans, a to se uči.
JOMO je digitalni detoks i jačanje svesti da imamo izbor da uživamo u sadašnjosti. Dajući sebi dozvolu da uživamo bez potrebe za spoljašnjom validacijom, oslobađamo se anksioznosti i tu energiju usmeravamo na bitno. Ograničavanje vremena na društvenim mrežama smanjuje stres, povećava zadovoljstvo i produktivnost. Usled digitalnog detoksa postajemo psihički stabilniji, samopouzdaniji i koncentrisaniji. Sve to jača unutrašnji lokus kontrole: doživljaj da nismo žrtva sudbine, već scenaristi sopstvenog života.
Izađite iz FOMO zavisnosti osvešćivanjem osećanja, fokus držite na onome što vas ispunjava, a ne na takmičenju sa drugima. Negujte zahvalnost, radite šta vam prija, družite se u prirodi i uživajte u kulturnim sadržajima. Praktikujte tehnološki detox, a vreme provedeno online koristite pametno: za profesionalno usavršavanje i sticanje novih veština. Družite se što više uživo, jer život je samo jedan, uživajte. Carpe diem, van društvenih mreža. Možete početi već danas, ali bez objave na mrežama o tom planu.
Jasna Bulajić Stepanović, psiholog-psihoterapeut-psihodijagnostičar, sudski veštak, psiholog Mense Srbije ovlašćena od Mense International, stručni saradnik časopisa PharmaMedica i MozaIQ, redovan član Nezavisnog Udruženja Novinara Srbije